Појмовник

Процес процјене ризика у субјекту ревизије као компонента система интерних контрола (Видјети: Систем интерних контрола) је процес који се примјењује у оквиру субјекта ревизије за идентификовање пословних ризика релевантних за циљеве финансијског извјештавања и за одлучивање о активностима које се односе на те ризике и њихове посљедице.

Износ који је одредило руководство као дио рачуноводствене процјене за признавање и објелодањивање у финансијским извјештајима.
(Додатно видјети и: Рачуноводствена процјена.)

Анализа идентификованих ризика материјално погрешних исказа да би се донио закључак о њиховом значају. Уобичајено је да се израз „процјена“ и „процјењивање“ користи у вези с ризиком. (Видјети: Евалуација)

Према дефиницији из IFAC-овог Етичког кодекса, професионални рачуновођа је лице које је члан организације чланице IFAC-а, тако да су и рачуноводствени техничари, цертификоване рачуновође и овлашћени ревизори у Републици Српској који то звање стичу посредством организације чланице IFAC-а обухваћени појмом „професионални рачуновођа“.

Професионални рачуновођа независно од групе у којој се његове услуге класификују (што може бити и ревизија, пореско савјетовање или консултантске услуге) је лице запослено у фирми која пружа професионалне услуге. Овај израз се такође користи и за фирму професионалних рачуновођа у јавној пракси. У контексту МСР користи се и израз „практичар“, што укључује партнера (руководиоца ревизије и ревизорског тима) или друге чланове тима који раде на ангажовању. У контексту ВРИ „практичар“ је и лице које није професионални рачуновођа, укључујући ревизоре учинка и ревизоре усклађености који нису искључиво орјентисани на ревизију финансијских извјештаја.

Став који укључује испитивачки ум, опажање околности које могу да укажу на могуће погрешне исказе, као и критичка процјена ревизијских доказа. Ревизор одржава став професионалног скептицизма прихватајући могућност да постоји погрешан исказ, без обзира какво је претходно ревизорово искуство у погледу поштења и интегритета руководства и лица овлашћених за управљање у субјекту ревизије. Уколико ревизор нема разлог да вјерује у супротно, тада обично прихвата евиденције и документе као истините.

Међународни стандарди ревизије и релевантни етички захтјеви, односно IAASB-ови стандарди ангажовања дефинисани у предговору Међународних стандарда и саопштења ревизије, контроле квалитета, увјеравања и сродних услуга, као и релевантни етички захтјеви.

Природа међународних стандарда од професионалних рачуновођа захтијева професионално просуђивање приликом њихове примјене.
(Видјети: Професионално расуђивање)

Примјена релевантне обуке, знања и искуства у контексту који одређују стандарди ревизије, рачуноводствени и етички стандарди, при доношењу одлука базираних на информацијама, о правцима дјеловања који су адекватни у датим околностима ревизијског ангажмана.

Овај израз се користи у контексту погрешног исказивања да би се описао ефекат или могући ефекат погрешних исказа на финансијске извјештаје, уколико погрешни искази постоје, а нису откривени усљед немогућности да се прибаве довољни и адекватни ревизијски докази. Прожимајући ефекти на финансијске извјештаје су они који, по суду ревизора:

а ) нису ограничени на одређене елементе, рачуне или ставке финансијских извјештаја;

б) ако су ограничени, представљају или могу да представљају значајан дио финансијских извјештаја, или
ц) у вези са објелодањивањима, имају фундаментални значај за корисниково разумијевање финансијског извјештаја.