Колегијални модел ВРИ

Колегијални модел организовања ВРИ или модел одбора користе многе азијске земље, укључујући Индонезију, Јапан и Јужну Кореју, неке европске земље укључујући Њемачку и Холандију. Овај модел има сличности са монократским или wестминстерским моделом, осим што ревизорском институцијом управља колегијано тијело које такође извјештаје подноси парламенту.

(Погледати: Модели организовања ВРИ).

Конфирмација (као ревизорски доказ)

Захтјев са негативним потврдама је захтјев да страна која потврђује директно одговори ревизору, само у случају када се не слаже са информацијама наведеним у захтјеву. Таква конфирмација се назива и “негативна конфирмација”, а изостанак одговора на такав захтјев ће се сматрати потврдом стања односно сагласношћу са информацијама. Захтјев за позитивним потврдама је захтјев да страна која потврђује директно одговори ревизору да ли се слаже или не слаже са са информацијама наведеним у захтјеву или да обезбиједи захтијеване информације (тзв. “позитивна конфирмација”). Изостанак одговора на позитивну конфирмацију захтијеваће примјену и других ревизијских поступака.

Консолидовани финансијски извјештаји

Консолидовани финансијски извјештаји су финансијски извјештаји економских ентитета приказани као извјештаји појединачног ентитета. Сходно томе, Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске је дефинисано да су консолидовани финансијски извјештаји они финансијски извјештаји групе у којима су имовина, обавезе, сопствени капитал, приходи, расходи и токови готовине матичног правног лица и његових зависних правних лица презентовани као да су једна економска цјелина. При томе, групу чине матично правно лице и његова зависна правна лица над којима матично правно лице остварује контролу, у складу са IAS, односно IFRS.
Циљ оваквог извјештавања је да консолидовани финансијски извјештаји приказују једино трансакције између економског и осталих, њему екстерних ентитета. Стога се трансакције између ентитета у оквиру економског ентитета елиминишу (врши се консолидација), како би се избјегло двоструко евидентирање.

(Видјети и појмове: Финансијски извјештаји и Економски ентитет)

Контрола квалитета ревизијског ангажовања

Један од општих принципа ревизије јавног сектора је контрола квалитета. Контрола квалитета се постиже уграђивањем дефинисаних процедура и процеса контроле квалитета у оперативни рад у свим фазама појединачних ревизија од планирања ревизије, спровођења ревизије и извјештавања до праћења накнадних догађаја, односно праћења препорука. Такође, контрола квалитета при обављању ангажовања подразумијева и документовање рада. Интегрални дио контроле квалитета су тзв. контролне листе које су саставни дио радне документације за сваку појединачну ревизију у свим фазама ревизије.

Имплементација контроле квалитета се врши: исправним поступањем из прве (примјеном усвојених методологија, датих упутстава, добре праксе и етичких захтјева), прегледом и надзором. Прегледом се осигурава да је рад обављен уз примјену усвојених методологија и поштовање етичких захтјева, да су документовани сви аспекти ревизијског ангажовања и да су закључци заснован на налазима који су јасни и значајни, а сам преглед мора бити документован. Након обављених прегледа имплементираних контрола квалитета врши се надзор и њега проводи стручно и оспособљено лице за конкретну врсту ревизије које није директно учествовало у ревизијском ангажману. Надзор се проводи интерним прегледом како ревизија у току и завршених ревизијских ангажовања.

(Погледати: Контролни преглед квалитета ангажовања и Систем контроле квалитета ревизије)

Контроле (субјекта ревизије)

Политике или поступци које субјект успоставља како би се постигли контролни циљеви руководства или лица овлашћених за управљање. У том контексту:

⦁ Политике су изјаве о томе што би се требало или не би требало учинити унутар субјекта да би се остварила контрола. Такве изјаве могу бити документоване, изричито наведене и саопштене или имплициране кроз поступке и одлуке.

⦁ Поступци су активности на провођењу политика.

У контексту ревизије, а за потребе процјене ризика материјално значајног погрешног исказа, стандарди ревизије препознају да контроле успостављене у субјекту ревизије не морају бити формализоване или документоване, али могу бити видљиве кроз комуникацију или имплициране кроз радње и одлуке. На примјер, код мање сложених субјеката контроле могу дјеловати на мање формалан начин (нпр. путем директне примјене од стране власника-менаџера). Међутим, без обзира на то што политике и процедуре у неким субјектима могу бити мање формализоване, потребно је разумијевање тих политика и процедура (у мјери потребној за испуњавање захтјева сваке компоненте система интерних контрола субјекта (Видјети: Систем интерних контрола) јер то разумијевање директно утиче на идентификацију и процјену ризика значајног погрешног приказивања и одговоре на те ризике.

Контролне активности

Као једна од компоненти цјеловитог система интерних контрола, контролне активности су политике и процедуре којима се осигурава провођење одлука руководства, а могу бити успостављене као претходне (еx анте) и накнадне (еx пост) контроле. Контролне активности се дефинишу и успостављају ради контроле повезаних политика и процедура, правила, принципа и поступака и доприноса управљању, свођењем ризика на прихватљив ниво и остваривања циљева субјекта. Како је то законски дефинисано у јавном сектору Републике Српске, контролне активности се односе на:

1) поступке овлашћења и одобравања,

2) раздвајање дужности којом се спречава да је једно лице истовремено одговорно за одлучивање, извршење, евидентирање и контролу,

3) систем двојног потписа у коме ниједна обавеза не може бити преузета или извршено плаћање без потписа руководиоца субјекта и руководиоца финансијске службе или другог овлашћеног лица,

4) приступ средствима и информацијама,

5) претходну контролу правилности коју спроводи финансијски контролор или друго лице које одреди руководилац субјекта,

6) поступке потпуног, тачног, правилног и ажурног евидентирања свих пословних трансакција,

7) процјену ефективности и ефикасности трансакција,

8) надгледање поступака,

9) поступке управљања људским ресурсима и извјештавање,

10) документовање свих трансакција које су у вези са активношћу субјекта и у складу са утврђеним правилима и

11) поступке праћења финансијског управљања и контроле.

Контролне активности су једна од пет компонети система интерних контрола (Видјети: Систем интерних контрола).

Контролни преглед квалитета ангажовања

Процес осмишљен у циљу пружања објективне процјене, на дан објављивања извјештаја или прије њега, значајних просуђивања тима који ради на ангажовању и закључака до којих је ревизијски тим дошао при формулисању извјештаја. Документован преглед ревизорског рада који проводи ревизор вишег ранга, друга особа у ревизорској организацији, спољни сарадник са одговарајућим квалификацијама или тим састављен од таквих појединаца од којих нико није дио тима који ради на ангажовању, и који имају довољно и прикладно искуство и овлашћења за објективну процјену значајних просуђивања тима који ради на ангажовању и закључака до којих је тим дошао при формулисању извјештаја.

(Погледати: Контрола квалитета ревизијског ангажовања и Систем контроле квалитета ревизије)

Контролни ризик

Ризик да контроле не функционишу, то јест ризик да интерне контроле субјекта неће правовремено спријечити или открити и исправити погрешан исказ који може настати у оквиру неке тврдње (која се односи на класу трансакција, салдо рачуна, објелодањивања или другу информацију), а кој и појединачно или збирно са другим погрешним исказима може бити материјално значајан.

Веза: Ризик од материјално погрешног исказа.

Контролно окружење

Контролно окружење обухвата функције управљања и руковођења као и ставове, свијест и активности лица овлашћених за управљање и руководства у вези са интерном контролом субјекта и њеним значајем за самог субјекта. Контролно окружење чине:

1) лични и професионални интегритет и етичке вриједности руководиоца и запослених,

2) начин руковођења и управљања,

3) одређивање мисија и циљева,

4) организациона структура, хијерархија у погледу овлашћења и одговорности, права и обавезе и нивои извјештавања,

5) писана правила и пракса управљања људским ресурсима, 6) компетентност запослених.
Контролно окружење је једна од пет компоненти система интерне контроле. (

Видјети: Систем интерних контрола)

Кооперативне ревизије између ВРИ

Билатералне и мултилатералне ревизије које карактерише координисана припрема, провођење и праћења од стране двије или више независних ВРИ, а на једну заједнички интересантну ревизијску тему. Кооперативне ревизије између двије или више ВРИ могу бити: паралелне, координисане и заједничке ревизије.

Паралелна/истовремена ревизијска мисија је ревизија коју више или мање симултано/истовремено проводе два или више аутономних ревизијских тијела, али са одвојеним ревизорским тимом сваке институције, који обично извјештава само сопствено управно тијело и само о питањима у оквиру сопственог мандата. Предуслов за ову врсту кооперативне ревизије је доношење одлука да се проведу сличне ревизије, а могу се дијелити методологија и приступ ревизије.
Координисана ревизија је или заједничка ревизија са одвојеним ревизорским извјештавањем сваке од ВРИ или паралелна ревизија са једним извјештајем о ревизији поред одвојених националних извјештаја.

Заједничка ревизијска мисија је ревизија коју проводи један ревизорски тим састављен од ревизора двије или више независних ВРИ који обично припремају један заједнички извјештај о ревизији за презентацију сваком одговарајућем управном тијелу, а све кључне одлуке се дијеле.