Појмовник

Датум финансијских извјештаја је датум завршетка посљедњег периода обухваћеног финансијским извјештајима.

Датум одобравања финансијских извјештаја је датум када су сви извјештаји од којих се састоји сет финансијских извјештаја, укључујући и повезане напомене, припремљени и када су званично одговорна лица потврдила да преузимају одговорност за те финансијске извјештаје.

Датум издавања финансијских извјештаја је датум када је извјештај ревизора и финансијски извјештај над којим је обављена ревизија стављен на располагање трећим странама. Ови датуми су од нарочитог значаја за кориснике извјештаја котираних субјеката (ентитета) на берзи, односно субјеката чијим акцијама се тргује.

Детаљна тестирања или тестови детаља класа трансакција, салда на рачунима и објелодањивања спадају међу суштинске (субстантивне) доказне поступке, а који се обављају с циљем добијања ревизорских доказа како би се откриле значајно погрешне тврдње у финансијским извјештајима.

Тестови трансакција су поступци везани за провјеру обраде одређене врсте трансакција у рачуноводственом систему и обично се изводе код рачуна као што су рачуни имовине или опреме, дугорочног дуга и власничког капитала. Један од примјера испитивања трансакција је тражење неевидентираних обавеза.

Тестови салда (стања на рачунима) и објелодањивања су ревизијски тестови којима се провјеравају закључна салда главне књиге или билансне позиције (стања) у финансијским извјештајима укључујући и припадајућа објелодањивања.

Детаљна тестирања су ревизијски поступци који или пружају разумно увјеравање о ваљаности трансакција/салда или идентификују погрешну тврдњу. Друга врста суштинских доказних поступака су суштински аналитички поступци (Видјети: Аналитички поступци).

Ризик да поступци ревизора у циљу смањења ревизијског ризика на прихватљив ниво неће резултирати откривањем погрешног исказа који постоји и који би могао да буде материјално значајан, појединачно или збирно са другим погрешним исказима. Назива се и ризик детекције или ризик неоткривања.

Контроле које успоставља субјект ревизије и које су довољно прецизне да спријече, открију или исправе погрешна приказивања на нивоу тврдње.

(Видјети: Контроле и Систем интерних контрола)

Видјети: Ангажовање са директним извјештавањем.

С обзиром на то да свака ревизија учинка има суштинске карактеристике научно–истраживачког или пројектног задатка тако дизајн и методолошки оквир ревизије учинка одређују обим ревизије (са институционално-организационог, просторног, временског и административног аспекта), било каква ограничења ревизије уколико их има и утицај тих ограничења на резултате ревизије, затим коришћени узорак у ревизији, начин на који је изабран узорак, извори ревизијских доказа, методе прикупљања и анализе ревизијских доказа, критеријуми ревизије и друго. Дизајн и методолошки оквир су, као посебан поднаслов, дио структуре извјештаја ревизије учинка коју примјењује Главна служба за ревизију.

Информације које се презентују заједно са финансијским извјештајима, а које нису захтијеване важећим оквиром финансијског извјештавања који се користи за израду финансијских извјештаја. Обично су приказане као дио прилога или додатних напомена.

Видјети под: Ревизијски доказ.

Ревизијска документација представља скуп прикупљених доказа (у папирном и дигиталном облику) и докумената које “производе” ревизори у вези са конкретним ревизијским ангажманом, евиденцију извршених ревизијских поступака, прикупљених ревизијских доказа и закључака до којих је дошао ревизор (понекад се користи и термин “радни папири”). Ревизијска радна документација (“радни папири”) треба да садрже информације о планирању ревизије, информације о природи, временском распореду и садржају свих обављених ревизијских поступака, резултате обављених поступака ревизије и изведене закључке или закључке који су довели до мишљења, уважавајући све елемента система контроле квалитета ревизије и ревизијског ангажмана. (Видјети: Систем контроле квалитета ревизије и Контрола квалитета ревизијског ангажовања.)

Документовање ревизорског рада је континуиран процес и саставни дио сваке ревизије, а документација треба да је у довољној мјери детаљна тако да искусном ревизору без претходних сазнања о датој ревизији омогући разумијевање: природе, временског оквира, обима и резултата обављених поступака, прибављених доказа који подржавају закључке и препоруке ревизије, образложења која стоје иза свих значајних питања која су захтијевала професионално просуђивање, те закључака у вези с тим.