Ревизију учинка представља независна, објективна и поуздана испитивања Владе РС, владиних и других институција јавног сектора, односно програма, активности и процеса у надлежности Владе РС и владиних институција у погледу економичности, ефикасности и ефективности. Принципи економичности, ефикасности и ефективности, према Међународним стандардима ревизије за јавни сектор, могу се дефинисати на сљедећи начин:
- принцип економичности подразумијева свођење трошкова ресурса на најмању могућу мјеру. Коришћени ресурси требају бити на располагању правовремено, у одговарајућој количини и уз одговарајући квалитет те по најбољој цијени.
- принцип ефикасности подразумијева најбоље могуће искориштавање расположивих ресурса. Везан је за однос кориштених ресурса и излазних вриједности остварених у погледу количине, квалитета и рокова.
- принцип ефективности односи се на испуњавања постављених циљева и постизање предвиђених резултата.
Поред термина ревизија учинка, у теорији и пракси ревизије појављују се и други термини, као ревизија успјеха/успјешности, ревизија економичности, ефикасности и ефективности (ревизија 3Е) и ревизија вриједности за новац. Поменути термини у ревизијској терминологији суштински имају исто значење.
У основи, ревизијом учинка даје се одговор на сљедећа питања:
- да ли се раде прави послови;
- да ли се послови раде на прави начин.
Ревизија ефективности даје одговор на питање да ли се раде прави послови, а ревизија економичности и ефикасности да ли се послови раде на прави начин.
Ревизија учинка у Главној служби за ревизију проводи се на основу Годишњег плана ревизије, који доноси Главни ревизор а разматра Одбор за ревизију Народне скупштине Републике Српске, имплементацијом одређених ревизијских поступака и процедура кроз предстудију и кроз главну студију, а резултате ревизије учинка Главна служба за ревизију презентује путем коначног извјештаја о проведеној ревизији учинка.
Извјештаји ревизије учинка, као основни производ ревизијског процеса, су добра основа за промјeне у организацији, начину функционисања и управљању ресурсима, затим квалитетнијим и кориснички орјентисаним услугама, као и за подизање јавне одговорности на виши ниво. Извјештаји ревизије учинка су и у функцији промовисања доброг управљања и јавности рада институција јавног сектора.
