Појмовник

Ревизорско увјеравање може бити разумно (у разумној мјери) или ограничено. У зависности од ревизије и потреба корисника, увјеравање се може исказивати на два начина:

⦁ Кроз мишљења и закључке који експлицитно изражавају ниво увјеравања. (Ово се односи на све ангажмане с потврдом и одређене ангажмане са директним извјештавањем.)

⦁ Кроз друге облике.

Увјеравање у разумној мјери (у контексту ангажовања на увјеравању укључујући ангажовања на ревизији и контролу квалитета) представља висок али не и апсолутан ниво увјеравања. У ревизорском мишљењу у одјељку „Одговорност ревизора за ревизију финансијских извјештаја“ се између осталог наводи сљедеће: „Наш циљ је да стекнемо разумно увјеравање о томе да финансијски извјештаји, као цјелина, не садрже материјално значајне погрешне исказе узроковане преваром или грешком, као и да сачинимо и објавимо ревизијски извјештај, који садржи наше мишљење. Разумно увјеравање представља висок ниво увјеравања, али није гаранција да ће ревизија, која је извршена у складу са ISSAI стандардима ревизије увијек открити материјално значајне погрешне исказе када они постоје.“.

Када се ревизор уздржава од изражавања мишљења због немогућности да прикупи довољно адекватних ревизијских доказа тада се:

а) јасно наводи да ревизор не износи мишљење о финансијским извјештајима;

б) наводи да због значаја питања описаних у пасусу „Основ за уздржавање од изражавања мишљења“ ревизор није био у могућности да прикупи довољно адекватних ревизијских доказа да обезбиједи основ за ревизијско мишљење и

ц) мијења изјаву која се захтијева стандардом ISA 700 у којој стоји да је извршена ревизија финансијских извјештаја, тако да стоји да је ревизор ангажован на ревизији финансијских извјештаја.

За шири увид погледати: Мишљење ревизора и Модификовано мишљење.

Примјена поступака финансијске ревизије на мање од 100% ставки које чине класу трансакција или салда рачуна, на такав начин да постоји вјероватноћа да свака ставка буде одабрана, у циљу обезбјеђивања основе за доношење закључака о цјелокупној популацији из које је узорак.

Узорковање се у ревизији учинка примјењује шире због саме природе тог ревизијског ангажмана, тако да је узорком могуће дефинисати субјекте код којих ће се проводити ревизија (из популације истоврсних субјеката на одређену тему, нпр. општина), затим узорак појединих врста активности, процеса и процедура, дијелова или компоненти (на основу унапријед утврђених критеријума, а у вези с циљем ревизије), па све, на примјер, до одабира узорка корисника услуга којима ће се послати анкетни упитник. Тако се као критеријуми за избор узорка у ревизији учинка могу користити: административно-територијални распоред, степен развијености локалних јединица, број корисника услуга, број пружених услуга, број пореских обвезника, величина буџета, учешће одређених дијелова у укупној структури и сл.

Ревизор ће користити различите технике прикупљања доказа, у зависности од природе процеса или трансакција који се ревидирају, као и од нивоа поузданости, а то могу бити:

⦁ Рачунске контроле (поновно рачунање или провјера тачности);

⦁ Инспекција (физички докази и провјере докумената);

⦁ Конфирмације;

⦁ Аналитички поступци;

⦁ Посматрање,

⦁ Упити (интервјуи, анкете).

Праћење више трансакција кроз систем финансијског извјештавања.

Примјена ревизијских поступака на неке или све ставке у популацији.

Ревизијски поступак осмишљен за процјену оперативне ефикасности контрола у спрјечавању или откривању и исправљању материјално погрешних исказа на нивоу тврдње.

Видјети: Детаљна тестирања (класа трансакција, салда рачуна и објелодањивања)

Трансакције у оквиру којих један субјект/ентитет прима средства или услуге или измирује обавезе давањем приближно једнаке вриједности (првенствено у облику готовине, робе, услуга или коришћења средстава) директно другом субјекту/ентитету.

Трансакције које нису трансакције размјене су карактеристичне за јавни сектор, јер у таквим трансакцијама субјект/ентитет или прима вриједност од другог ентитета без директног давања приближно једнаке вриједности у размјену, или даје вриједност другом ентитету без директног примања приближно једнаке вриједности. Примјер трансакција које нису трансакције размјене су порези, доприноси и друга пореска давања.

Троугао одговорности у контексту ревизије јавног сектора, обухвата ревизоре (односно ВРИ) којима је путем законског мандата повјерена функција парламентарног надзора, све ревидиране субјекте, представнике извршне власти као одговорну страну и парламент (законодавну власт) као представника грађана као крајњих корисника ревизорских извјештаја. Овај троугао „ревизор – одговорна страна – парламент“ и све њихове међусобне везе (парламент путем закона и буџета даје овлашћења и одговорности извршној власти, уз мандат ревизији која има овлашћења и одговорности да проводи законски дефинисану ревизију; и извршна власт и ВРИ извјештавају парламент који је на основу тих извјештаја има овлашћења и одговорност да предузима одговарајуће мјере) представља тзв. троугао одговорности.