Страна 28 од 30
Буџетски систем
Буџетски систем у Републици Српској уређује се Законом о буџетском систему Републике Српске, према којем буџетски систем чине буџет Републике, буџети општина и градова и буџети – финансијски планови фондова. У складу са наведеним законом јединственост буџетског система обезбјеђује се заједничким правним уређењем, јединственом буџетском класификацијом, употребом јединствене буџетске документације за израду буџета Републике, општина, градова и фондова, јединственим системом буџетског рачуноводства, јединственим критеријумима за буџетску контролу и јединственим принципима на којима се заснива буџетски поступак.
Вјеродостојан приказ
Да би биле корисне у финансијском извјештавању, информације морају да вјеродостојно приказују економске и друге феномене које тврде да представљају. Вјеродостојан приказ се постиже када је слика одређеног феномена потпуна, неутрална и без материјалних грешака.
Вјеродостојно представљање финансијских информација се не односи на тачност у сваком смислу. Ослобођеност од грешака значи да у опису феномена не постоје грешке или превиди, и да је процес коришћен за припрему презентованих информација одабран и примијењен без грешака у самом процесу. На примјер, процјена неке цијене или вриједности не може се одредити као тачна или нетачна. Међутим, представљање те процјене може да буде вјеродостојно ако је износ јасно и тачно описан као процјена, ако су природа и ограничења процеса процјењивања објашњени, и нису учињене грешке приликом одабира и примјене одговарајућих процеса за прављење процјене. Вјеродостојно представљање, само по себи, не резултира обавезно у корисним информацијама, а то у значајној мјери зависи од корисника финансијских информација. Информације које вјеродостојно приказују економски или неки други феномен осликавају суштину основне трансакције, другог догађаја, активности или околности – што није увијек нужно исто као и њихов правни облик.
ВРИ
Скраћеница која се користи и означава „врховну ревизијску институцију“, односно институцију јавног сектора у одређеној јурисдикцији која је јединствена и независна у вршењу ревизије у оквиру уставом или законом дефинисаног мандата. ВРИ на енглеском језику је SAI, тј. Supreme Audit Institution.
ВРИ у Републици Српској је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске (скраћено: ГСРЈС РС) чији је рад регулисан Законом о ревизији јавног сектора Републике Српске.
(Видјети још: Врсте ревизије које проводи ВРИ и Модели организовања ВРИ).
Врсте ревизије које проводи ВРИ
Уобичајено, ВРИ проводе финансијске ревизије рачуноводствених поступака и финансијских извјештаја субјеката из јавног сектора, те ревизије усклађености којима се провјерава усклађеност активности, трансакција и информација у односу на прописе којима су оне регулисане. Такође, ВРИ проводе ревизије учинка како би се испитала ефективност, ефикасности економичност активности, програма и пројеката у надлежности владе и институција јавног сектора.
Како је то дефинисано Законом о ревизији јавног сектора Републике Српске, Главна служба за ревизију овлашћена је да проводи: ревизију финансијских извјештаја, ревизију усклађености, ревизију учинка и друге специфичне ревизије
Врсте ревизијских поступака
Поступци који се примјењују приликом прибављања ревизијских доказа, независно од тога да ли се ти поступци изводе ручно или кориштењем технологије.
Видјети: Технике прикупљања доказа
Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске (скраћено: ГСРЈС РС)
Врховна ревизорска институција у Републици Српској чији је рад регулисан Законом о ревизији јавног сектора Републике Српске.
Детаљније видјети под појмом „Закон“.
Главна студија/провођење ревизије учинка
Главна студија је једна од фаза ревизије учинка и обухвата прикупљање и анализу података, информација и докумената, оцјену чињеница наспрам унапријед утврђених критеријума, израду нацрта извјештаја са прелиминарним налазима, као и припрему фокус групе и представљање прелиминарних налаза. Главна студија се може посматрати као аналитички и као комуникациони процес. Током аналитичког поступка се прикупљају, анализирају и интерпретирају ревизијски докази. Комуникациони процес почиње с најавом ревизије, представљањем плана рада, наставља се током ревизијског процеса гдје се анализирају и расправљају налази, аргументи и перспективе, током фокус групе па све до финализације извјештаја ревизије учинка.
Главни ревизор и замјеник главног ревизора
Лица именована на функцију у складу са Законом. Главни ревизор руководи Главном службом за ревизију јавног сектора Републике Српске и одговоран је за дужности и овлашћења сходно Закону. Замјеник главног ревизора помаже главном ревизору у обављању дужности Главне службе за ревизију.
Годишњи извјештај
Документ или сет докумената које обично на годишњем нивоу припрема руководство или лица овлашћена за управљање у складу са законском регулативом и праксом, чија је сврха да пружи власницима (или сличним заинтересованим странама) информације о пословању субјекта (ентитета), финансијском резултату и финансијској позицији субјекта, који су приказани у финансијским извјештајима. Годишњи извјештај укључује или прати финансијске извјештаје и извјештај ревизора о тим финансијским извјештајима и обично садржи информације о правцима развоја субјекта, будућим активностима, ризицима и неизвјесностима, извјештају управљачког тијела и извјештаје који се баве питањима управљања.
Готовинска основа рачуноводства
Готовинска основа је рачуноводствена основа по којој се трансакције и остали догађаји признају тек када ентитет прими или исплати готовину (или готовинске еквиваленте).
(За цјеловиту информацију видјети и: Обрачунска основа рачуноводства)