Појмовник

Недостатак или скуп недостатака у интерним контролама које су, према професионалном суду ревизора, довољно значајни да захтијевају пажњу лица овлашћених за управљање. (Видјети: Недостатак у интерним контролама).

Идентификован и процијењен ризик од материјално значајног погрешног исказа који, по суду ревизора, захтијева специјана ревизијска разматрања.

(Видјети и: Ревизијски ризик)

Релативна важност неког питања у складу с контекстом.
(Видјети: Материјалност у ревизији.)

Принцип економичности подразумијева држање трошкова на најнижем могућем нивоу. За постизање економичности, ресурси треба да буду на располагању правовремено, у одговарајућој количини, уз одговарајући квалитет и по најбољој цијени. Ревизија учинка орјентисана на економичност треба да утврди да ли се одређена активност може реализовати уз мање ангажованих ресурса а да се при том добије одговарајући квантитет и квалитет из те активности. Ревизија економичности утврђује да ли су изабрани најнижи трошкови „инпута“ уједно и најприкладнији за постизање постављеног цилја, односно да ли су изабрани најприхватљивији инпути са којима се могу постићи резултати који су у функцији постизања постављених циљева и усмјерена је на питања:

⦁ Да ли су набављени потребни ресурси, одговарајућег квантитета и квалитета уз минималне трошкове?
⦁ Да ли се ресурсима управља са визијом минимализације трошкова?
⦁ Да ли је активност могла бити осмишљена и проведена на другачији начин који ће резултирати мањим трошковима?

Принцип ефикасности подразумијева најбоље могуће коришћење расположивих ресурса. Ефикасност се бави односом коришћених ресурса и излазних вриједности остварених у погледу количине, квалитета и рокова. Ефикасност је у основи орјентисана на резултате одређене активности („оутпуте“) и подразумијева да се са ангажованим „инпутима“ из одређене активности добије резултат већег и бољег квантитета и квалитета. Ревизијом ефикасности процјењује се да ли је постигнут оптималан однос између унесених („инпута“) и добијених резултата („оутпута“).

Ревизија ефикасности се бави са два питања, да ли је било могуће постићи исте резултате уз мање ангажованих ресурса или да ли је било могуће уз исто ангажовање ресурса постићи боље резултате у погледу квантитета и квалитета?

Принцип ефективности се односи на испуњење постављених циљева и постизање предвиђених разултата. Ревизијом ефективности провјерава се да ли су кориштењем расположивих ресурса остварени постављени циљеви, да ли су постигнути резултати и да ли је уочен њихов утицај, те да ли су постигнути резултати посљедица дефинисане стратегије или политике, мјера за провођење стратегије/политике и ангажовања ресурса како би се провеле тако утврђене мјере, или су они резултат других околности.

Ревизија учинка орјентисана на ефикасност подразумијева одговор на два основна питања:

⦁ Да ли су циљеви који су постављени политиком и/или стратегијом остварени?

⦁ Да ли је остваривање постављених циљева резултат утврђених политика и/или стратегија, мјера за провођење тих политика и/или стратегија и употребе ресурса за њихову реализацију?

У ревизији ефективности проблем може бити постојање бројних, нејасних, неодређених и на неки начин конфликтних циљева изражених у стратегијама, политикама, законима и другим документима органа законодавне и извршне власти (програми, пројекти, закључци).

Израз “економски ентитет” се у рачуноводственим стандардима користи да дефинише, у сврхе финансијског извјештавања, групу ентитета коју сачињавају матични ентитет и било који контролисани ентитети. Други изрази који се понекад користе за означавање економског ентитета укључују “административни ентитет”, “финансијски ентитет”, “консолидовани ентитет” и “група”.

Економски ентитет није нужно субјект чији је циљ искључиво профит, јер појам може обухватати ентитете који проводе и социјалну политику и комерцијалне циљеве. На примјер, може постојати економски ентитет јавног сектора који обухвата ентитете који обезбјеђују стамбене услуге по цијени утврђеној социјалном политиком, као и ентитете који обезбјеђују стамбени смјештај на тржишној основи. Економски ентитети сачињавају консолидоване финансијске извјештаје.

Ревизијски доказ добијен као писани одговор упућен директно ревизору од треће стране (стране која потврђује), у папирној, електронској или другој форми.

Видјети: Конфирмација

Финансијски извјештаји приказују финансијске ефекте трансакција и осталих догађаја кроз њихово груписање у опште класе у складу са њиховим економским карактеристикама. Такве опште класе се називају елементи финансијских извјештаја. Елементи који су директно повезани са одмјеравањем финансијског стања у билансу стања су имовина, обавезе и капитал. Елементи који су директно повезани са одмјеравањем резултата пословања у билансу успјеха су приходи и расходи. Презентација елемената у билансу стања и билансу успјеха укључује процес рашчлањавања. На примјер, имовина и обавезе се могу класификовати по њиховој природи или функцији у пословању ентитета, са циљем да се информације прикажу на начин који је корисницима најкориснији за сврхе доношења економских одлука. Ови принципи се примјењују и на друге извјештаје који чине дио обавезног сета финансијских извјештаја.

Појам “ентитет” у контексту финансијског извјештавања као и ревизије финансијских извјештаја подразумијева “извјештајни ентитет” односно субјекта или групу субјеката за који се сачињавају финансијски извјештаји и проводи ревизија тих извјештаја.