Појмовник

Акроним од International Public Sector Accounting Standards, односно Међународни рачуноводствени стандарди за јавни сектор (скраћено: МРС-ЈС).

IPSAS стандарди на обрачунској основи заснивају се на Међународним стандардима финансијског извјештавања (MSFI или енгл. IFRS), које је издао Одбор за међународне рачуноводствене стандарде (IASB) гдје год су захтјеви тих Стандарда примјењиви на јавни сектор. Осим тога, IPSAS се баве питањима финансијског извјештавања која су специфична за јавни сектор и која нису обрађена у MSFI-јевима.

IPSASB издаје МРС-ЈС који се односе на финансијско извјештавање према готовинској и према обрачунској основи рачуноводства.

Акроним од The International Public Sector Accounting Standards Board, односно Одбор за међународне рачуноводствене стандарде за јавни сектор који под окриљем организације IFAC развија рачуноводствене стандарде за субјекте из јавног сектора под називом Међународни рачуноводствени стандарди за јавни сектор (МРС-ЈС) или скраћено на енгл. IPSAS.

Акроним од International Standards on Auditing, то јест Међународни стандарди ревизије (МСР).

Детаљније погледати под Међународни стандарди ревизије.

Међународни стандарди контроле квалитета (МСКК) се примјењују на све услуге које потпадају под IAASB-ове стандарде ангажовања, а примјењују их све ревизорске фирме у односу на све њихове услуге које потпадају под IAASB-ове стандарде ангажовања. Надлежност МСКК је наведена у уводу тих стандарда.

Акроним од International Standards on Supreme Audit Institutions, то јест Међународни стандарди за врховне ревизијске институције.

ISSAI је скуп стандарда за ревизију јавног сектора развијених од стране INTOSAI-ја.

Информације изражене у финансијским терминима који се односе на одређеног субјекта и које првенствено потичу из рачуноводственог система тог субјекта (ентитета), а тичу се економских догађаја који су се одиграли у претходном периоду или економских услова или околности у одређеним тренуцима у прошлости.

Писане изјаве руководства дате ревизору у циљу потврђивања одређених питања или подршке другим ревизијским доказима. Изјаве руководства у овом контексту не укључују финансијске извјештаје, тврдње у њима или помоћне књиге и евиденције. У складу с МСР 580, писане изјаве, као и одговори на питања, представљају ревизијске доказе.

Елементи који су директно повезани са одмјеравањем финансијске позиције су имовина, обавезе и капитал. Они су дефинисани на сљедећи начин:

а) Имовина је ресурс који је контролисан од стране ентитета као резултат прошлих догађаја и од кога се очекује прилив будућих економских користи за извјештајни ентитет.

б) Обавеза је садашња обавеза заснована на прошлим догађајима, за чије се измирење очекује да ће резултирати одливом ресурса извјештајног ентитета који садрже економске користи.

ц) Капитал је резидуално учешће у имовини субјекта након одузимања свих његових обавеза.

Приликом оцјењивања да ли ставка испуњава дефиницију имовине, обавезе или капитала, потребно је обратити пажњу на њену основну суштину и економску реалност, а не само на њен правни облик.

Видјети: Биланс успјеха.

Извјештај о токовима готовине саставља се и презентује као саставни дио финансијских извјештаја за сваки период за који се презентује обавезни сет финансијских извјештаја. Корисници финансијских извјештаја неког субјекта су заинтересовани за начин на који је тај ентитет генерисао и користио готовину и еквиваленте готовине у извјештајном периоду (као пословне, инвестиционе или финансијске активности). Информације о токовима готовине извјештајног ентитета у току периода такође помажу корисницима да процијене способност ентитета да генерише будуће нето приливе готовине. Оне указују на начин како извјештајни ентитет добија и троши готовину, укључујући и информације о задуживању и отплати дугова, дивидендама у готовини или другим врстама расподјеле готовине инвеститорима, и о другим факторима који могу утицати на ликвидност или солвентност ентитета.

Када се користи заједно са осталим финансијским извјештајима, овај извјештај пружа информације које омогућавају корисницима процјену промјена нето имовине субјекта/ентитета, његову финансијску структуру (укључујући ликвидност и солвентност) и његову способност да утиче на износе и временско одређење токова готовине, како би се прилагодио промјенљивим околностима и могућностима. Назива се и Биланс новчаних токова.