Појмовник

Појам који подразумијева „Извјештајни ентитет јавног сектора“, то јест организацију јавног сектора било ког нивоа власти, као и програм или област активности јавног сектора која се може засебно идентификовати и који припрема финансијске извјештаје опште намјене.
Извјештајни ентитет јавног сектора може да се састоји из два или више засебних ентитета који презентују финансијске извјештаје опште намјене као да су један ентитет – овакав извјештајни ентитет назива се групни извјештајни ентитет, а извјештаји су консолидовани или извјештаји групе. Кључне карактеристике извјештајног ентитета јавног сектора су сљедеће:

а) То је ентитет који сакупља ресурсе од, или у име, друштва и/или користи ресурсе у циљу предузимања активности за добробит тог друштва или у њихово име; и

б) Постоје корисници услуга или извори ресурса који се ослањају на финансијске извјештаје опште намјене за сврхе одговорности и доношења одлука.

Етичке вриједности су појмови који указују на оно што је од значаја и који треба да буду водиља у доношењу одлука особља врховне ревизијске институције (ВРИ) и саме ВРИ.
Етички принципи су усмјерења како ове вриједности треба да буду примијењене у пракси и, у складу с тим, оно што би требало да представља одговарајуће понашање.
Пет фундаменталних етичких вриједности и одговарајући сажеци водећих принципа који су дефинисани Кодексом етике ISSAI 130 су:

а) Интегритет – да се поступа поштено, поуздано и у јавном интересу;

б) Независност и објективност – да се не подлијеже околностима или утицајима који компромитују или могу да компромитују професионално просуђивање и да се дјелује на непристрасан начин;

ц) Компетентност – стећи и одржавати знања и вјештине који одговарају повјереној улози те понашање у складу са важећим стандардима и дужном пажњом;

д) Професионално понашање – придржавање важећих закона, прописа и конвенција (договора), те избјегавање понашања које може дискредитовати врховну ревизијску институцију;

е) Повјерљивост и транспарентност – да се на одговарајући начин заштите информације, балансирајући ово са потребом за транспарентношћу и одговорношћу.

ISSAI 130 Кодекс етике односи се на све оне који раде за или у име врховне ревизијске институције (ВРИ). Намјена ISSAI 130 Кодекса етике је да се врховним ревизијским институцијама и њиховим запосленим осигура скуп вриједности и начела на којима треба да се базира њихово понашање у професионалној дјелатности и, када је то примјенљиво, у приватном животу. Осим тога, а препознајући специфично окужење ревизије јавног сектора (које се често разликује од ревизије приватног сектора), Кодекс етике нуди додатне смјернице о томе како те вриједности уградити у свакодневни рад и у конкретне ситуације у којима се ВРИ може наћи. На етичко понашање особља утиче и окружење у којем раде. Према томе, ISSAI 130 се бави одговорностима ВРИ у промоцији и очувању етике и етичких вриједности у сваком аспекту организације и њених активности. Да би задовољили разноликост култура, као и правних и друштвених система (као што су специфична правила која се примјењују на ВРИ које имају судске карактеристике), свака ВРИ развија властити етички кодекс и одговарајући етички систем контрола како би га имплементирала. Кодекс ISSAI 130 представља темељ за кодекс сваке ВРИ, који би требао да буде најмање толико стриктан као и овај INTOSAI-ев кодекс.

Идентификација и анализа релевантних питања, укључујући обављање других поступака по потреби, како би се донио конкретан закључак о датим питањима. Термин „евалуација“ се уобичајено користи у вези с једним скупом тема, укључујући доказе, резултате поступака и ефективност реаговања руководства на ризике.

Видјети: Процјењивање.

Биланс је ријеч којом се најчешће једним именом назива финансијски извјештај за одређени временски период, при чему тај извјештај одликује тзв. књиговодствена равнотежа. Наиме, таква уравнотеженост је присутна због тога што по принципима двојног књиговодства свака трансакција или догађај утиче на најмање два рачуна (конта) главне књиге рачуна. Како се свака пословна промјена уписује најмање два пута и то на тзв. рачунима активе и пасиве, односно расхода и прихода, тако се – по закључењу једног временског периода – билансирањем све трансакције и догађаји одражавају у финансијским извјештајима – билансима, од којих су најпознатији биланс стања и биланс успјеха.

Биланс стања је финансијски извјештај о стању (имовине и обавеза) неког пословног субјекта на одређени дан. Као дио комплета финансијских извјештаја према међународним рачуноводственим стандардима (Видјети: IAS, IPSAS) овај извјештај се назива Извјештај о финансијском стању или Извјештај о финансијској позицији, а билансни датум на који се сачињавају редовни финансијски извјештаји код нас је 31. децембар.

Видјети: Извјештај о токовима готовине.

Биланс успјеха представља укупне приходе умањене за укупне расходе, искључујући компоненте осталог укупног резултата. Као дио комплета финансијских извјештаја према међународним рачуноводственим стандардима (Видјети: IAS, IPSAS) овај извјештај се назива Извјештај о финансијској успјешности за одређени период. У Републици Српској је Министарство финансија за потребе извјештавања на нивоу одређених јединица власти Правилником о финансијском извјештавању за буџетске кориснике дефинисало обрасце годишњих извјештаја међу којима је и „Биланс успјеха – Извјештај о финансијској успјешности“.

Бруто биланс је преглед укупног промета на контима главне књиге у току једног обрачунског периода. Циљ састављања бруто биланса је провјера исправности и усклађености спроведених књижења у дневнику и у главној књизи, с обзиром на принципе двојног књиговодства.

Буџет је процјена буџетских средстава и буџетских издатака за једну фискалну годину. Планирана буџетска средства и планирани буџетски издаци морају бити уравнотежени. Буџетска средства чине буџетски приходи и примици за нефинансијску имовину, примици од финансијске имовине и задуживања текуће фискалне године, неутрошена намјенска средства буџетских грантова и трансфера из ранијих периода и суфицит распоређен одлуком надлежног органа, док буџетске издатке чине буџетски расходи, издаци за нефинансијску имовину и издаци за финансијску имовину и отплату дугова.