Појмовник

Врховна ревизијска институција (ВРИ) мора да буде независна у погледу свог статуса, мандата, извјештавања и аутономије у смислу управљања. ВРИ треба да има дискрецију у обављању својих функција, а ова независност се прописује кроз одговарајући и дјелотворан уставни, законски и регулаторни оквир.

Према Мексичкој декларацији о независности (Видјети под: Мексичка декларација), врховне ревизијске институције треба да штите вриједност свога рада коришћењем одговарајућих механизма заштите и отклањањем реалних и присутних препрека по њихову независност. У Републици Српској је независност ВРИ дефинисана чланом 4. (Слобода од контроле и управљања) Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске (видјети: Закон) гдје је наведено да ће у спровођењу својих дужности и надлежности у складу с овим законом, Главна служба за ревизију бити независна и неће подлијегати управљању или контроли од стране било којег лица или институције, осим оне која је дефинисана у овом закону.

Особље врховне ревизијске институције (ВРИ) мора бити слободно од утицаја који нарушавају независност и објективност, било стварних или претпостављених, који произилазе из политичких предрасуда, учествовања у управљању, финансијских или других личних интереса, или односа са другима или утицаја од других.

Појам „независност“ обухвата суштинску и појавну независност.

Избјегавање чињеница и околности значајних у тој мјери да би на основу њих разумна и информисана трећа страна, одмјеравањем свих специфичних чињеница и оконости, могла да закључи да су интегритет, објективност или професионални скептицизам ревизијске организације или члана ревизијског тима доведени у питање.

Начин мишљења који омогућава изражавање закључака без утицаја који доводи у питање професионално расуђивање, омогућавајући на тај начин појединцу да дјелује независно, уз објективност и професионални скептицизам.

Независност на новоу особља ВРИ, која значи непостојање околности које би обавијештену трећу страну, која је у посједу свих чињеница, понукале да разумно посумња у интегритет, објективност или професионални скептицизам ревизора, или довеле до закључка да су исти угрожени.

Суштинска независност је ситуација гдје су појединци у могућности да обављају послове без да на њих утичу односи који би могли компромитовати професионално просуђивање, што им омогућава да дјелују с интегритетом и примјењују објективност и професионални скептицизам.

Материјалност је концепт ревизије који се односи на релативну важност неког питања у складу с контекстом. Изостављања или нетачна приказивања ставки су материјално значајна ако могу, појединачно или колективно, утицати на одлуке или процјене корисника на основу финансијских извештаја. Материјална значајност зависи од природе или величине изостављања или нетачног приказивања просуђене у датим околностима.

Природа или величина ставке, или комбинација обе, могу бити одлучујући фактор. Суд о значајности питања доноси ревизор у контексту у ком се оно разматра. Одређивање материјалности је ствар професионалног просуђивања и зависи од тога како ревизор тумачи потребе корисника. Ово може да укључује, на примјер, разумну могућност да ће довести до промјене или ће утицати на одлуку крајњег корисника ревизорског извјештаја или, као други примјер, када се у датом контексту ради о доношењу суда о томе да ли о неком питању треба обавијестити лица овлашћена за управљање, да ли ће они сматрати да је то питање важно у односу на њихове дужности. Дакле, неко питање може да се оцијени као материјално (значајно) ако би спознаје о истом, по свој прилици утицале на одлуке предвиђених корисника. (видјети: Предвиђени корисници)

Материјалност (значајност) може да се посматра у контексту квалитативних и квантитативних фактора, као што су релативна величина, природа и утицај на предмет испитивања и интерес који за дати предмет показују крајњи корисници или примаоци.

Материјалност за компоненту, коју одређује тим који ради на агажовању на нивоу групе. Компонента је у овом случају субјект или пословна активност за које се припремају финансијске информације које би требало да буду укључене у финансијске извјештаје групе.

Информација је материјално значајна ако њено изостављање или погрешно приказивање може да утиче на одлуке које корисници доносе на основу финансијских информација о одређеном извјештајном ентитету. Другим ријечима, материјалност је аспект релевантности својствен одређеном субјекту који је заснован на природи или величини, или оба, ставки на које се информације односе, у контексту финансијских извјештаја (ФИ). Сходно томе, стандардима не може да се одреди јединствена квантитативна граница материјалности, нити да се предодреди шта може бити материјално значајно у датој ситуацији. Дакле, нека појединачна ставка или група ставки посматраних на заједничкој основи по својој вриједности или природи неутврђених или некоригованих погрешних исказа може бити и материјално значајна за финансијске извјештаје у цјелини. Претпоставља се да корисници у довољној мјери познају јавни сектор и економске активности и рачуноводство и да су вољни да проучавају информације уз довољну пажњу. Стога, код вршења процјене материјалности треба узети у обзир како се од корисника са таквим атрибутима може оправдано очекивати да ће на њих нешто утицати када буду доносили одлуке и оцјењивали исте. Материјалност на нивоу финансијских извјештаја се најчешће разматра с обзиром на вриједност, али има и друге квантитативне као и квалитативне аспекте. Због карактеристика својствених појединој ставки или групи ставки, одређено питање може постати материјално и по самој својој природи. Питање може бити материјално и због контекста у којем се јавља без обзира на релативну финансијску вриједност.

Износ или износи које одреди ревизор на нижем нивоу од материјалног значаја одређеног за финансијске извјештаје (ФИ) у цјелини како би се на одговарајући низак ниво свела вјероватноћа да ће збир некоригованих и неутврђених погрешних исказа бити већи од материјалног значаја за финансијске извјештаје у цјелини. Ако је примјенљиво, материјаност перформанси се односи и на износ или износе које одреди ревизор на нивоу нижем од нивоа материјалног значаја за поједине класе трансакција, салда на рачунима или објелодањивања.