Појмовник

Примјенљиви оквир финансијког извјештавања усвојен од стране руководства, и по потреби, лица овлашћених за управљање, за сврхе припреме финансијских извјештаја, који је прихватљив с обзиром на природу субјекта и циљ финансијских извјештаја, или који се захтијева законом или прописом. Оквир финансијског извјештавања може бити:

⦁ Оквир фер презентације и

⦁ Оквир усклађености.

Захтјеви који се односе на примјенљиви оквир финансијског извјештавања одређују презентацију, структуру и садржај финансијских извјештаја и све оно што сачињава комплетан сет финансијских извјештаја. У Републици Српској је примјенљиви оквир финансијског извјештавања дефинисан Законом о речуноводству и ревизији Републике Српске као и одговарајућим правилницима за поједине групе субјеката (буџетски корисници, привредна друштва, предузетници и остала правна лица, инвестициони фондови, банке и финансијске институције и сл.) којима се детаљније прописују контни оквир и садржај рачуна у контном оквиру, форма и садржај финансијских извјештаја и друге појединости.

Оквир финансијског извјештавања осмишљен да би се задовољиле уобичајене потребе за финансијским информацијама широког круга корисника. Позивање на „финансијске извјештаје“ у стандардном мишљењу ревизора подразумијева комплетан сет финансијских извјештаја опште намјене.

Видјети и: Оквир финансијског извјештавања.

Оквир финансијског извјештавања осмишљен у циљу испуњавања потреба за финансијским информацијама специфичних корисника.

Овај израз се користи као одредница за оквир финансијског извјештавања који захтијева усклађеност са захтјевима оквира али не садржи признања наведена под 1) и 2) у дефиницији “Оквира фер презентације”.

Успостављени дјелокруг, рокови и правци ревизије на основу којих се усмјерава и развија детаљан план ревизије (ревизијског ангажмана).

Према Међународним стандардима ревизије (МСР) извјештај ревизора треба да садржи одјељак, који се због своје важности у контексту поменутих стандарда налази одмах након одјељка за мишљење, под насловом „Основ за мишљење“. У њему се наводи сљедеће:

⦁ Да је ревизија извршена у складу са МСР.

⦁ Упућује се на одјељак у извјештају ревизора гдје су описане одговорности ревизора у складу са МСР.

⦁ Укључује изјаву да је ревизор независан у односу на ентитет у складу са етичким захтјевима који се односе на ревизију и да је испунио остале етичке одговорности у складу са овим захтјевима. У изјави се идентификује правни систем из ког произилазе релевантни етички захтјеви или се наводи Кодекс етике за професионалне рачуновође (IESBA Кодекс).

⦁ Да ли ревизор сматра да су ревизијски докази до којих је дошао довољни и адекватни да обезбиједе основу за мишљење ревизора.

Догађаји који се дешавају између датума финансијских извјештаја и датума извјештаја ревизора, као и чињенице које су ревизору постале познате послије датума ревизорског извјештаја.

Накнадно праћење представља једну од фаза сваке поједине ревизије. Праћење се фокусира на то да ли је ревидирани субјект провео препоруке ревизије, да ли је адекватно ријешио проблематична питања изнесена у ревизорском извјештају, укључујући и све шире импликације. У цјелокупном систему екстеног надзора ВРИ играју значајну улогу у праћењу мјера које предузима одговорна страна као одговор на питања истакнута у извјештају о ревизији. У случају да су мјере које предузме ревидирани субјект недовољне или незадовољавајуће, може постојати потреба да ВРИ о томе изради додатни извјештај.

Накнадни преглед је фаза процеса ревизије која се проводи у временском дисконтинуитету у односу на друге фазе процеса ревизије и односи се и на финансијску ревизију и на ревизију учинка. У Републици Српској је Законом дефинисан рок од 60 дана (од дана коначног ревизорског извјештаја) у коме су ревидиране институције обавезне да сачине и доставе акциони план за спровођење препорука ревизије учинка, односно одговор у којем износе радње које су предузете ради преваилажења пропуста и неправилности утврђених у извјештају финансијске ревизије. Вријеме које је потребно за имплементацију препурука опредјељено је карактером, комплексности и рочности препорука. За субјекте код којих се финансијска ревизија проводи сваке године односно тамо гдје је присутан континуитет у ревизији налази и закључци у вези са предузетим активностима, односно провођењем препорука наводе се у самом извјештају у поглављу „Провођење препорука из претходног извјештаја“. За субјекте и ревизије које се не врше у континуитету Главна служба за ревизију повремено проводи посебне врсте ангажмана на провјери статуса раније датих препорука и о томе се издаје извјештај у облику закључка да ли су и у којој мјери дате препоруке проведене.

Код ревизије учинка, провјера да ли су препоруке проведене и да ли су активности из акционих планова самих субјеката довеле до реализације препорука ревизије, врши се периодичним ангажовањем у тзв. накнадним прегледима ревизије учинка, о чему се сачињава извјештај.

Дакле, накнадни преглед у финансијској ревизији који се проводи као посебан ангажман резултира документом „Извјештај о статусу препорука датих приликом финансијске ревизије субјекта за 20xx. годину, а накнадни преглед у ревизији учинка резултира документом под називом „Накнадни преглед провођења препорука из Извјештаја ревизије учинка. Оба документа су јавни документи који се објављују на интернет страници Главне службе за ревизију као извјештаји о ангажовању.

Уобичајено је да извјештаји ревизије у јавном сектору садрже и презентовање ревизијских налаза. Они произилазе из анализе, процјене и вредновања прикупљених ревизијских доказа. У извјештају о финансијској ревизији се налази који детаљније елаборирају мишљење главног ревизора наводе иза поглавља која садрже: мишљење главног ревизора, резиме препорука и критеријуме ревизије. Форма и садржај налаза ревизије није строго дефинисана стандардима или законом, тако да га свака ВРИ, ради упоредивости, тај дио најчешће дефинише интерним смјерницама, а у складу са примјењеном структуром оквира финансијског извјештавања.

Налази ревизије учинка се уобичајено презентују иза уводног дијела и описа предмета ревизије, а прије закључака ревизије учинка, тако да налази и закључци чине јасну и логично сљедиву цјелину. Формирање једног налаза ревизије учинка поред уобичајених формалних елемената, треба да слиједи структуру CCCE – Criteria, Condition, Cause and Effect (Критеријум, Услов, Узрок, Ефекат). Налази уствари представљају упоређивање критеријума ревизије са стварним стањем – оно „што јесте“ у поређењу са оним „што би требало да буде “. (детаљније видјети под: Резултати у ревизији)