Појмовник

Обавеза са неизвјесним роком доспијећа и износом.

Финансијска ревизија резултира ревизорским мишљењем, које може бити: позитивно (без квалификација) или модификовано (негативно, са резервом или уздржавајуће).

У ревизији учинка се у поглављу о налазима представљају најважнији налази који произилазе из анализе прикупљених ревизијских доказа. Налази утемељени на довољним, релевантним и поузданим ревизијским доказима дају јасне и недвосмислене одговоре на постављена ревизијска питања. Налази представљају изражену вези између циљева ревизије, ревизијских питања, закључака и препорука. Налази се пишу и презентују у складу са постављеним ревизијским питањима, хронолошкиу односу на ревидирани процес (планирање, имплементација, контрола, извјештавање), у складу са улогама, надлежностима и одговорностима појединих нивоа власти или институција у оквиру њих. Налази се презентују објективно, коректно, непристрасно без властитих мишљења и коментара ревизора.

Ревизијска питања су типична за ревизију учинка која по принципима истраживачког рада тражећи одговоре на главно и појединачна ревизорска питања долази до закључака. Тема и циљ ревизије одређују основно ревизорско питање. Приликом осмишљавања главног ревизорског питања, потребно је имати у виду да одговор на њега заправо треба да даје слику цјелокупне обављене ревизије. Другим ријечима, сав посао који ће ревизија урадити, потребно је да вуче коријен из овог главног ревизијског питања. Стога је његова дефиниција врло комплексна и може да захтијева одређене измјене и прилагођавања у току ревизије. Више ревизијских циљева може се уоквирити као свеобухватно главно ревизорско питање које се може подијелити у прецизнија подпитања. Одговарањем на појединачна ревизорска питања и подпитања одговара се на главно ревизорско питање. Обично се за сваки дио предвиђеног механизма или процеса који је предмет ревизије може одредити по једно ревизорско питање, и то на начин да се обухвате све перспективе посматрања предмета ревизије.

Ризик да ће ревизор донијети неприкладан закључак када је дошло до материјално погрешног исказивања информација о предмету увјеравања. (Погледати: Ангажовање на увјеравању и Ревизијски ризик.)

Могућност да закључак ревизора заснован на узорку може бити различит од закључка до кога би се дошло да је укупна популација била предмет истих поступака ревизије. Ризик узорковања може довести до двије врсте погрешних закључака:

а) да су контроле ефективније него што јесу (у случају тестирања контрола) или да материјално погрешни искази не постоје када у ствари постоје (у случају суштинског тестирања). Овај тип погрешног закључка утиче на ефективност ревизије и већа је вјероватноћа да ће довести до неодговарајућег ревизијског мишљења.

б) да су контроле мање ефективне (када се тестирају контроле) или да материјално погрешан исказ постоји када у ствари не постоји (у случају суштинског тестирања ставки). Овај тип погрешног закључка утиче на ефективност ревизије, тако што за посљедицу има додатни рад ревизора.

Ризик да ће ревизор донијети погрешан закључак из било ког разлога који није у вези са ризиком узорковања.

Видјети: Детекциони ризик.

Ризик карактеристичан за финансијску ревизију, а односи се на то да финансијски извјештаји садрже материјално значајне погрешне исказе и/или да информације о предметном питању материјално погрешно исказане прије ангажовања (ревизије) и овај ризик се састоји из двије компонете: инхерентног и контролног ризика. (Видјети: Инхерентни ризик; Контролни ризик)

Ризик од материјално погрешног исказа (или значајног погрешног приказивања) постоји тамо гдје постоји разумна могућност да се погрешно приказивање догоди (фактор вјероватноће) и да буде материјално значајно ако би се догодило (фактор величине).

Једно или више лица која имају извршну одговорност за пословање субјекта ревизије. Претпоставка која се односи на одговорност руководства, а на којој се заснива спровођење ревизије је да руководство (и, гдје је то случај, лица овлашћена за управљање) прихватају и разумију да имају сљедеће одговорности које су кључне за провођење ревизије у складу са Међународним стандардима ревизије, а то су:

а) одговорност за припрему финансијских извјештаја у складу са примјенљивим оквиром финансијског извјештавања;

б) одговорност за интерну контролу за коју руководство одреди да је неопходна за припрему финансијских извјештаја који не садрже материјално погрешне исказе настале грешком или усљед криминалне радње и

ц) одговорност да омогући ревизору приступ свим информацијама за које руководство зна да су релевантне (што укључује евиденције, документацију и остале податке), све додатне информације које ревизор може да затражи од руководства за потребе ревизије и неограничен приступ лицима од којих је по мишљену ревизора неопходно прибавити ревизијске доказе.

За цјеловиту информацију видјети и под: Лица овлашћена за управљање.

Обим ревизије учинка на јасан начин дефинише обим, временски оквир и природу ревизије коју треба провести. Приликом дефинисања обима ревизије, неопходно је пазити да се испитивањем обухвате активности и процеси валидни за разумијевање и представљање појаве у цјелини, те да дате препоруке могу бити имплементиране у цјелокупном предмету ревизије. При одређивању обима ревизије треба имати у виду да обухват ревизије буде у функцији остваривања постављених циљева ревизије.

Утврђивање обима ревизије у ревизији учинка подразумијева одговоре на сљедећа питања:

Шта? Који проблем се ревидира – који програми, активности и процеси, на која питања се тражи одговор односно које хипотезе се тестирају.

Ко? Које институције јавног сектора имају одређене улоге, надлежности и одговорности везано за предмет ревизије (ревизијски проблем) и које институције јавног сектора ће бити подвргнуте ревизији.

Када? Који временски период ће бити обухваћен ревизијом. Ревизија учинка ревидира дужи временски период од неколико година, ради поузданости резултата ревизије временски период не бити требало да буде краћи од три године. Временски период може бити и дужи, а дужина временског периода опредјељена је врстом и природом ревизијског проблема.

Гдје? На којим локацијама ће се проводити испитивање. Утврђивање локација на којима ће се проводити испитивање опредјељује ангажовање одређених ресурса ревизије као и трошкове ревизије.