Појмовник

Једна или више фасцикли (фајлова, фолдера) или других медија за складиштење података, у физичком или електронском облику, које садрже евиденције који чине ревизијску документацију за конкретан ревизијски ангажман.

Видјети: Врсте ревизијских поступака.

Јасно дефинисање и формулисање ревизорског проблема један је од комплекснијих задатака ревизије учинка. Дефинисани проблем у друштву није уједно и ревизорски проблем. Током предстудије, ревизорски тим треба да установи корелацију између проблема у друштву и одређених недостатака у јавном сектору. Уколико се та корелација може успоставити, такви недостаци могу предмет испитивања ревизије учинка и представљају ревизорски проблем.

Примјер: учесталост поплава или пожара може бити друштвени проблем. Учесталост поплава или пожара није истовремено и ревизијски проблем. Како би се овај проблем описао, потребно је прикупити податке којима се описује колико често долази до поплава или пожара, у којим регијама, какви су трендови и промјене током одређеног временског периода, и сл. Предмет ревизије у овом случају представљале би активности институција усмјерене на смањење ризика од поплава или пожара. Како би се објасниле посљедице по друштво, потребно је прикупити и презентовати податке о томе колике су штете за пословне и стамбене објекте, објекте инфраструктуре, пољопривредно земљиште, шуме, да ли има посљедица по живот и здравље људи и како се оне манифестују и слично. На овај начин, истичу се и мотиви због којих је потребно обавити ревизију у датој области.

Ризик да извјештај о ревизији или, тачније, мишљење или закључак ревизора неће бити примјерни с обзиром на околности предметне ревизије. У ревизији финансијских извјештаја то је ризик да ће ревизор дати неодговарајуће мишљење када у финансијским извјештајима постоје материјално погрешни искази. Ревизијски ризик је функција ризика материјално погрешних исказа и ризика неоткривања (детекциони).

Ризик материјално значајног погрешног исказа представља ризик да финансијски извјештаји прије ревизије садрже материјално значајне погрешне исказе, а овај ризик се састоји из двије компонете: инхерентног и контролног ризика. Тако је ревизијски ризик резултат инхерентног, контролног и детекционог ризика.

Видјети под: Инхерентни ризик; Контролни ризик; Детекциони ризик.)

У ревизији учинка ревизијски ризик се дефинише као могућност да ревизорски налази, закључци и препоруке могу бити непримјерени или непотпуни, као резултат фактора као што су: недовољност или непримјерености доказа, неадекватност процеса ревизије или намјерни пропусти или заваравајуће информације због погрешног тумачења или преваре. Рјешавање ревизијског ризика инкорпорирано је у цијели процес и методологију ревизије учинка, а ревизор је дужан да активно управља ревизијским ризиком, како би се избјегло извођење нетачних или непотпуних ревизијских налаза, закључака и препорука, пружање неуравнотежених информација или неуспијех да се оствари додата вриједност.

Видјети под: Узорковање.

Ревизор је израз који означава особу или особе које врше ревизију (обично тзв. „партнер на ангажовању“ или други чланови тима на ангажовању када је у питању ревизорска фирма. Израз који се користи као еквивалент у јавном сектору је ревизор, главни ревизор и врховна ревизорска институција. (Видјети под ВРИ.)

Појединац који посједује практично ревизијско искуство и у разумној мјери разумијевање:

а) процеса ревизије;

б) међународних стандарда ревизије и примјенљивих законских и регулаторних захтјева;

ц) пословног окружења у коме субјект ревизије ради;

д) питања у вези ревизијског и финансијског извјештавања релевантног за привредну грану.

Износ, односно распон износа, изведен из ревизијских доказа за сврхе евалуације процјене руководства.

Појам који означава различите типове извјештаја укључујући извјештај о ревизији, прегледу, увјеравању или сродним услугама, као и извјештаје за различите врсте ревизије (Детаљније под: Врсте ревизије у јавном сектору) и различите облике ревизијских ангажмана (Детаљније под: Ревизијски ангажман).