У ревизији учинка ревизијски ризик се дефинише као могућност да ревизорски налази, закључци и препоруке могу бити непримјерени или непотпуни, као резултат фактора као што су: недовољност или непримјерености доказа, неадекватност процеса ревизије или намјерни пропусти или заваравајуће информације због погрешног тумачења или преваре. Рјешавање ревизијског ризика инкорпорирано је у цијели процес и методологију ревизије учинка, а ревизор је дужан да активно управља ревизијским ризиком, како би се избјегло извођење нетачних или непотпуних ревизијских налаза, закључака и препорука, пружање неуравнотежених информација или неуспијех да се оствари додата вриједност.
