Појмовник

Матрица дизајна је средство за утврђивање шта и како ће се ревидирати у ревизији учинка. Сврха матрице дизајна је да пружи конкретне упуте ревизорима како, на који начин пружити одговор на основно ревизорско питање и појединачна ревизорска питања и потпитања, који су потребни ревизорски докази, из којих извора, на који начин прикупљати, анализирати и компилирати ревизијске доказе. Матрица дизајна садржи структуру основних компонената дизајна који дају одговоре на слиједеће:

• Шта је подручје испитивања и шта је предмет испитавања – ревизијски проблем?

• Које институције су обухваћене ревизијом?

• Шта је фокус ревизије?

• Основно ревизијско питање на које се тражи одговор

• Ревизијска питања и потпитања, потребни ревизијски докази, на који начин ће се прикупљати, анализирати и компилирати ревизијски докази?

Детаљније под ISQC.

Систематизован сет међународно признатих саопштења која се примјењују у ревизији финансијских информација из претходних периода. Пуни назив комплетног сета ових међународних стандарда је „Међународни стандарди ревизије, контроле квалитета, прегледа, осталих увјеравања и сродних услуга“ и чине их:

⦁ Међународни стандарди ревизије (скраћено МСР, енгл. ISA),

⦁ Међународни стандарди ангажовања на прегледу (енгл. акроним: ISRE),

⦁ Међународни стандарди ангажовања на основу којих се пружа увјеравање ((енгл. акроним: ISAE) и
⦁ Међународни стандарди сродних услуга (енгл. акроним: ISRS).

ISA, ISRE, ISAE и ISRS се заједнички називају IAASB-овим стандардима ангажовања. МСР-е објављује Одбор за међународне стандарде ревизије и увјеравања (скраћено IAASB) у оквиру IFAC-а односно Међународне федерације рачуновођа. Саопштења која објављује IAASB регулишу ангажовања ревизије, прегледа, осталих увјеравања и сродних услуга, а које се спроводе у складу са Међународним стандардима. Они немају већи ауторитет од локалних закона или прописа којима се регулише ревизија историјских финансијских извјештаја или ангажовања на увјеравању у некој земљи. У случају да се локални закони или прописи разликују од МСР или да су у супротности са њима по одређеном питању, ангажовање које је у складу са локалним законима и прописима неће аутоматски бити усклађено са стандардима које доноси IAASB.

Није дозвољено навођење изјаве да је постигнута усклађеност са МСР уколико нису у потпуности примијењени сви стандарди који су релевантни за дато ангажовање. У Републици Српској је Законом (Видјети: Закон) дефинисано да ГСР ЈС РС обавезно, између осталог, примјењује и ревизорске стандарде Међународне федерације рачуновођа (IFAC), чиме су МСР постали дио обавезујућег сета стандарда и саопштења у ревизији јавног сектора, односно позивање у ревизорском извјештају на примјену Међународних стандарда ревизије значи попуну примјену свих стандарда који су релевантни за дато ангажовање.

Мексичка декларација о независности ВРИ (према важећој номенклатури под ознаком INTOSAI-P 10) која произилази из Лимске декларације и ослања се на њу, детаљније обрађује осам суштинских принципа које признају врховне ревизијске институције (ВРИ), а то су:

Принцип 1: Постојање одговарајућег и ефективног уставног/статутарног/законодавног оквира и де фацто примијењена одредби овог оквира,

Принцип 2: Независност руководилаца и чланова (колегијалних институција) ВРИ, укључујући и сигурност мандата и законског имунитета приликом уобичајеног обављања њихових дужности;

Принцип 3: Довољно широк мандат и пуно дискреционо право, у обављању функције ВРИ;

Принцип 4: Неограничен приступ информацијама;

Принцип 5: Право и обавеза подношења извјештаја о раду;

Принцип 6: Слобода одлучивања о садржају и времену објављивања и слања извјештаја о ревизији;

Принцип 7: Постојање ефективних механизама за праћење реализације препоруке ВРИ;

Принцип 8: Финансијска и управљачка/административна аутономија и расположивост одговарајућих људских, материјалних и новчаних ресурса.

Ово је документ који је својствен ревизији учинка којег сачињава ревизорски тим уколико се у процесу провођења предстудије или након проведене предстудије није утврдио ревизијски проблем или се показало да се ревизијом утврђеног ревизијског проблема неће пружити нова додана вриједност или да је расположивост података, информација и докумената недовољна (непотпуност доказа). Ревизорски тим сачињава документ под називом Меморандум о одустајању од главне студије и на тај начин предлаже руководству врховне ревизијске институције да се одустане од провођења главне студије. Меморандум о одустајању од главне студије треба да садржи објашњења о разлозима за непровођење главне студије са основним аргументима који су саставни дио ревизорске радне документације.

Које методе прикупљања доказа ће се примјењивати у ревизији зависи од врсте ревизијског проблема, врсте студије као и општих и посебних циљева ревизије. При избору прикладне метода ревизор треба да има у виду с једне стране захтјев за економичним и ефикасним провођењем ревизије а с друге стране захтјев за квалитетним провођењем ревизије што између осталог подразумијева релевантне, поуздане и довољне ревизијске доказе.
Методе које се користи приликом прикупљања ревизијских доказа, појединачно или у комбинацији су:

⦁ Инспекција – преглед документације

⦁ Упитници

⦁ Анкете

⦁ Интервјуи

⦁ Посматрања на терену

⦁ Мјерења на терену

⦁ Фокус и референтне групе

⦁ Мишљења консултанта

⦁ Студија случаја

⦁ Проучавањем законских и подзаконских аката, политика, планова, програма, извјештаја, медијских и других информација

⦁ Видео, аудио снимање и фотографисање.

Поузданост ревизијских доказа је у директној вези са одабиром методе за прибављање ревизијских доказа, али и начином њеног провођења, тако ће се посматрање и/или мјерење на терену сматрати поузданијим доказом када субјект посматрања није свјестан посматрања и мјерења или када само мјерење није најављено. Такође, документација прибављена или потврђена од треће стране сматра се поузданијим ревизијским доказом од документа који за потребе ревизије креира ревидирани субјект, итд.

У предстудијском меморандуму потребно је навести и методе које ће се користити у анализи и вредновању прикупљених ревизијских доказа. У поступку анализе и вредновања могу се користити квантитативне и квалитативне методе:

⦁ Методе статистичке анализе

⦁ Методе економске анализе

⦁ Методе индукције и дедукције

⦁ Методе анализе и синтезе

⦁ Компаративне методе

⦁ Бенчмаркинг метода

⦁ Каузална метода

⦁ Мапирање процеса, поступака и процедура

⦁ Метода анализе студије случаја

⦁ SWOT анализа и

⦁ друге познате научно истраживачке методе.

За податке прикупљене у предстудији треба одабрати методе којима ће се најбоље обезбиједити анализа прикупљених података на ефикасан и ефективан начин.

Формално изражено мишљење ревизора о томе да ли су финансијски извјештаји истинито и објективно презентовани, у свим битним (материјално значајним) аспектима, односно дају истинит и објективан приказ у складу са правилима и прописима финансијског извјештавања (односно, примјенљивим оквиром финансијског извјештавања). Фразе које се користе за изражавање мишљења ревизора о финансијским извјештајим су: „дају истинит и објективан приказ“ или „истинито и објективно приказују“ или „на фер начин приказују све битне сегменте“, што су синоними.

Ревизија финансијских извјештаја која се проводи у складу с Међународним стандардима ревизије (МСР) и релевантним етичким захтјевима омогућава ревизору да формира такво мишљење. Позивање на „финансијске извјештаје“ подразумијева „комплетан сет финансијских извјештаја опште намјене“. Као основу за мишљење ревизора, МСР захтијевају да ревизор у разумној мјери стекне увјеравање да финансијски извјештаји узети у цјелини, не садрже материјално погрешне исказе било да је узрок криминална радња или грешка. Увјеравање у разумној мјери представља висок али не и апсолутан степен увјеравања.

У зависности од мандата ревизије (у Републици Српској је то дефинисано у чл. 18 Закона) финансијска ревизија укључује ревизију финансијских извјештаја и ревизију склађености, те се и за усклађеност активности, финансијских трансакција и информација исказаних у финансијским извјештајима са значајним законским и другим прописима, такође изражава мишљење ревизора. (Битно је напоменути да је у различитим земљама на различите начине дефинисан мандат и оквир за ревизију усклађености, која може да се проводи у комбинацији са ревизијом финансијских извјештаја или засебно или у комбинацији са ревизијом учинка, а у неким јурисдикцијама врховна ревизијска институција има и овлаштења и дјелокруг сличне судским, па се тако и називају ревизорским судом. (О овоме више под: Модели организовања ВРИ).

Мишљење које изражава ревизор када закључи да су, по свим материјално значајним аспектима, финансијски извјештаји припремљени у складу са примјенљивим оквиром финансијског извјештавања. Термин који се уобичајено користи за немодификовано мишљење ревизора је „позитивно мишљење“.

Видјети под: Квалификовано мишљење („осим за“)