Појмовник

Консолидовани финансијски извјештаји су финансијски извјештаји економских ентитета приказани као извјештаји појединачног ентитета. Сходно томе, Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске је дефинисано да су консолидовани финансијски извјештаји они финансијски извјештаји групе у којима су имовина, обавезе, сопствени капитал, приходи, расходи и токови готовине матичног правног лица и његових зависних правних лица презентовани као да су једна економска цјелина. При томе, групу чине матично правно лице и његова зависна правна лица над којима матично правно лице остварује контролу, у складу са IAS, односно IFRS.
Циљ оваквог извјештавања је да консолидовани финансијски извјештаји приказују једино трансакције између економског и осталих, њему екстерних ентитета. Стога се трансакције између ентитета у оквиру економског ентитета елиминишу (врши се консолидација), како би се избјегло двоструко евидентирање.

(Видјети и појмове: Финансијски извјештаји и Економски ентитет)

Један од општих принципа ревизије јавног сектора је контрола квалитета. Контрола квалитета се постиже уграђивањем дефинисаних процедура и процеса контроле квалитета у оперативни рад у свим фазама појединачних ревизија од планирања ревизије, спровођења ревизије и извјештавања до праћења накнадних догађаја, односно праћења препорука. Такође, контрола квалитета при обављању ангажовања подразумијева и документовање рада. Интегрални дио контроле квалитета су тзв. контролне листе које су саставни дио радне документације за сваку појединачну ревизију у свим фазама ревизије.

Имплементација контроле квалитета се врши: исправним поступањем из прве (примјеном усвојених методологија, датих упутстава, добре праксе и етичких захтјева), прегледом и надзором. Прегледом се осигурава да је рад обављен уз примјену усвојених методологија и поштовање етичких захтјева, да су документовани сви аспекти ревизијског ангажовања и да су закључци засновани на налазима који су јасни и значајни, а сам преглед мора бити документован. Након обављених прегледа имплементираних контрола квалитета врши се надзор и њега проводи стручно и оспособљено лице за конкретну врсту ревизије које није директно учествовало у ревизијском ангажману. Надзор се проводи интерним прегледом како ревизија у току и завршених ревизијских ангажовања.

(Погледати: Контролни преглед квалитета ангажовања и Систем контроле квалитета ревизије)

Политике или поступци које субјект успоставља како би се постигли контролни циљеви руководства или лица овлашћених за управљање. У том контексту:

⦁ Политике су изјаве о томе што би се требало или не би требало учинити унутар субјекта да би се остварила контрола. Такве изјаве могу бити документоване, изричито наведене и саопштене или имплициране кроз поступке и одлуке.

⦁ Поступци су активности на провођењу политика.

У контексту ревизије, а за потребе процјене ризика материјално значајног погрешног исказа, стандарди ревизије препознају да контроле успостављене у субјекту ревизије не морају бити формализоване или документоване, али могу бити видљиве кроз комуникацију или имплициране кроз радње и одлуке. На примјер, код мање сложених субјеката контроле могу дјеловати на мање формалан начин (нпр. путем директне примјене од стране власника-менаџера). Међутим, без обзира на то што политике и процедуре у неким субјектима могу бити мање формализоване, потребно је разумијевање тих политика и процедура (у мјери потребној за испуњавање захтјева сваке компоненте система интерних контрола субјекта (Видјети: Систем интерних контрола) јер то разумијевање директно утиче на идентификацију и процјену ризика значајног погрешног приказивања и одговоре на те ризике.

Као једна од компоненти цјеловитог система интерних контрола, контролне активности су политике и процедуре којима се осигурава провођење одлука руководства, а могу бити успостављене као претходне (еx анте) и накнадне (еx пост) контроле. Контролне активности се дефинишу и успостављају ради контроле повезаних политика и процедура, правила, принципа и поступака и доприноса управљању, свођењем ризика на прихватљив ниво и остваривања циљева субјекта. Како је то законски дефинисано у јавном сектору Републике Српске, контролне активности се односе на:

1) поступке овлашћења и одобравања,

2) раздвајање дужности којом се спречава да је једно лице истовремено одговорно за одлучивање, извршење, евидентирање и контролу,

3) систем двојног потписа у коме ниједна обавеза не може бити преузета или извршено плаћање без потписа руководиоца субјекта и руководиоца финансијске службе или другог овлашћеног лица,

4) приступ средствима и информацијама,

5) претходну контролу правилности коју спроводи финансијски контролор или друго лице које одреди руководилац субјекта,

6) поступке потпуног, тачног, правилног и ажурног евидентирања свих пословних трансакција,

7) процјену ефективности и ефикасности трансакција,

8) надгледање поступака,

9) поступке управљања људским ресурсима и извјештавање,

10) документовање свих трансакција које су у вези са активношћу субјекта и у складу са утврђеним правилима и

11) поступке праћења финансијског управљања и контроле.

Контролне активности су једна од пет компонети система интерних контрола (Видјети: Систем интерних контрола).

Процес осмишљен у циљу пружања објективне процјене, на дан објављивања извјештаја или прије њега, значајних просуђивања тима који ради на ангажовању и закључака до којих је ревизијски тим дошао при формулисању извјештаја. Документован преглед ревизорског рада који проводи ревизор вишег ранга, друга особа у ревизорској организацији, спољни сарадник са одговарајућим квалификацијама или тим састављен од таквих појединаца од којих нико није дио тима који ради на ангажовању, и који имају довољно и прикладно искуство и овлашћења за објективну процјену значајних просуђивања тима који ради на ангажовању и закључака до којих је тим дошао при формулисању извјештаја.

(Погледати: Контрола квалитета ревизијског ангажовања и Систем контроле квалитета ревизије)

Ризик да контроле не функционишу, то јест ризик да интерне контроле субјекта неће правовремено спријечити или открити и исправити погрешан исказ који може настати у оквиру неке тврдње (која се односи на класу трансакција, салдо рачуна, објелодањивања или другу информацију), а који и појединачно или збирно са другим погрешним исказима може бити материјално значајан.

Веза: Ризик од материјално погрешног исказа.

Контролно окружење обухвата функције управљања и руковођења као и ставове, свијест и активности лица овлашћених за управљање и руководства у вези са интерном контролом субјекта и њеним значајем за самог субјекта. Контролно окружење чине:

1) лични и професионални интегритет и етичке вриједности руководиоца и запослених,

2) начин руковођења и управљања,

3) одређивање мисија и циљева,

4) организациона структура, хијерархија у погледу овлашћења и одговорности, права и обавезе и нивои извјештавања,

5) писана правила и пракса управљања људским ресурсима,

6) компетентност запослених.
Контролно окружење је једна од пет компоненти система интерне контроле. (Видјети: Систем интерних контрола)

Билатералне и мултилатералне ревизије које карактерише координисана припрема, провођење и праћења од стране двије или више независних ВРИ, а на једну заједнички интересантну ревизијску тему. Кооперативне ревизије између двије или више ВРИ могу бити: паралелне, координисане и заједничке ревизије.

Паралелна/истовремена ревизијска мисија је ревизија коју више или мање симултано/истовремено проводе два или више аутономних ревизијских тијела, али са одвојеним ревизорским тимом сваке институције, који обично извјештава само сопствено управно тијело и само о питањима у оквиру сопственог мандата. Предуслов за ову врсту кооперативне ревизије је доношење одлука да се проведу сличне ревизије, а могу се дијелити методологија и приступ ревизије.
Координисана ревизија је или заједничка ревизија са одвојеним ревизорским извјештавањем сваке од ВРИ или паралелна ревизија са једним извјештајем о ревизији поред одвојених националних извјештаја.

Заједничка ревизијска мисија је ревизија коју проводи један ревизорски тим састављен од ревизора двије или више независних ВРИ који обично припремају један заједнички извјештај о ревизији за презентацију сваком одговарајућем управном тијелу, а све кључне одлуке се дијеле.

Видјети: Кооперативне ревизије између ВРИ

Намјерна активност једног или више руководилаца, лица овлашћених за управљање, запослених или трећих страна, која укључује обмањивање ради стицања неприпадајуће или незаконите добити. У контексту Међународних стандарда ревизије (МСР) за ревизора су, приликом разматрања криминалне радње, релевантне двије врсте намјерних погрешних исказивања а то су: погрешан исказ који настаје због намјерног финансијског извјештавања у криминалне сврхе и погрешан исказ који је посљедица злоупотребе имовине. Иако ревизор може да сумња или, у ријетким ситуацијама, идентификује криминалну радњу, ревизор не може донијети правну процјену да ли се криминална радња заиста и десила. Примарна одговорност за спречавање и откривање криминалних радњи и грешака је на лицима овлашћеним за управљање и руководству субјекта.