Појмовник

Повезане стране се обично дефинишу у примјенљивом оквиру финансијског извјештавања (Видјети: Оквир финансијског извјештавања), а уколико то није случај, повезаном страном се сматрају: субјекти који имају контролу или значајан утицај, директно или индиректно преко једног или више посредника или је то други субјект над којим извјештајни субјект има контролу или значајан утицај (директно или индиректно преко једног или више постредника) или је то други субјект који је под заједничком контролом са извјештајним ентитетом зато што имају заједнички контролисано власништво, власнике који су блиски сродници или заједничко више руководство.
Међутим, субјекти који су под заједничком контролом државе, односно националне, регионалне или локалне власти се не сматрају повезаним странама уколико нису повезане значајним трансакцијама или у значајној мјери дијеле ресурсе.

Ревизор је повезан са финансијским информацијама када стави свој извјештај у прилог тим информацијама или пристане да се његово име доведе у професионалну везу са извјештајем.

Видјети: Немодификовано мишљење.

Метод директног посматрања људи и пословних догађаја ревизору пружа јединствену могућност да оствари увид у стварно стање како се одвијајају пословни догађаји независно од службених извјештаја и других службених докумената. Директно посматрање може пружити јасан преглед основних проблема, из перспективе одоздо према горе, што се затим може упоредити са сликом која је дата у службеним извјештајима. Посматрање је и прилика да се утврди како се у пракси примјењују интерна правила, поступци и процедуре и да се упореди њихова практична примјена у односу на писани материјал. Посматарње је и прилика да се утврде односи и релације између различитих организационих дијелова учесника у процесу.

Назива се још и континетални или романско-германски модел. Овај модел организовања врховних ревизијских институција (ВРИ) користи се у Француској и већини франкофонских земаља, у неким европским земљама, Турској, Бразилу. По овом моделу се ВРИ назива рачунски или ревизорски суд (Cour des Comptes), често је дио правосудног система и доноси пресуде о употреби јавних средстава од стране државних службеника. Уз то, постоје одређене “варијације” овог модела гдје се у називу ревизорске институције налазе ријечи ревизорски или рачунски суд, али она де фацто нема судска овлашћења и надлежности или их има у ограниченом обиму. Неки од примјера су ВРИ Словеније (Рачонско содишче) или Европски ревизорски суд.
(Погледати: Модели организовања ВРИ).

Предмет ревизије финансијских извјештаја су рачуноводствени и повезани подаци субјекта, обично представљени у облику финансијског извјештаја. Дакле, ова врста ревизије је у оквиру једног ревизијског ангажмана ограничена на један сет финансијских извјештаја.

Предмет ревизије усклађености зависи од мандата ВРИ, мјеродавних прописа и обима ревизије. Сходно томе, садржај и обим предмета ревизије усклађености може се увелико разликовати од једног до другог случаја. Предмет ревизије усклађености може бити опште или посебне природе, као и квантитативне природе које је лако измјерити (нпр. плаћања која не задовољавају одређене услове) или квалитативне природе (а самим тим и субјективније нпр. понашање или придржавање процедуралних захтјева). Код ангажмана чија је сврха потврђивање усклађености, битније је да се одреди информација о предмету ревизије, при чему може да се ради о изјави о усклађености сроченој у складу са утврђеним и стандардизованим оквиром извјештавања.

Предмет ревизије учинка се односи на питање „шта се ревидира“, а то може бити специфични програм, предузеће, систем, тијело или фонд, а може бити и дио активности (заједно с њиховим излазним остварењима, исходима и учинцима) или постојећа стања (укључујући узроке и посљедице). Као примјер, може се навести пружање услуга одговорних страна или учинке владине политике и прописа на јавну управу, учеснике, предузећа, грађане и друштво. Предмет ревизије је одређен ревизијским циљем и огледа се у ревизијским питањима.

Оперативно планирање ревизије учинка је активност која је карактеристична за фазу предстудије – фазу предстудијског истраживања и проводи се на основу Одлуке о предстудијском истраживању коју доноси главни ревизор, а резултира Предстудијским меморандумом са радним планом ревизије учинка који је основа за доношење Одлуке о провођењу главне студије.

Резултат рада ревизије у фази предстудије је Предстудијски меморандум са планом ревизије учинка и матрицом дизајна. Предстудијски меморандум представља документ који је резултат предстудијских истраживања. Њиме се објашњава шта ће бити предмет ревизије, зашто се ревизија обавља, затим циљ ревизије и начин на који ће се ревизија обавити, те које су потенцијалне препоруке, односно, на који начин ревизија може допринијети побољшању стања у ревидираној области. Сврха предстудијског меморандума је да се представи постојање ревизијског проблема, да представи индикаторе, разлоге и мотиве за ревизију, начин провођења ревизије, да има мандат и капацитет за провођење ревизије и да се провођењем ревизије може пружити нова додана вриједност за институције јавног сектора, јавни сектор у цјелини или друштвену заједницу.

Предуслови за ревизију су примјена прихватљивог оквира финансијског извјештавања (Видјети: Оквир финансијског извјештавања) од стране руководства у припреми финансијских извјештаја и прихватање претпоставке на којој се заснива вршење ревизије, од стране руководства (уколико је прикладно, лица овлашћених за управљање). У ревизији јавног сектора коју проводе ВРИ законски утврђеним мандатом су дефинисани субјекти ревизије, тако да се “прихватање претпоставки на којима се заснива вршење ревизије” односи на поступак којим руководство прихвата и разумије да има одговорности које су кључне за спровођење ревизије и то:

⦁ одговорност за припрему финансијских извјештаја у складу са примјенљивим оквиром финансијског извјештавања;

⦁ одговорност да успостави интерну контролу која омогућава припрему ФИ који не садрже материјално значајне погрешне исказе настале усљед грешке или криминалне радње;

⦁ одговорност за законито пословање;

⦁ омогућавање ревизору приступ свим информацијама (укључујући евиденције, документацију и остале податке) које ревизор може да затражи од руковдоства за потребе ревизије и

⦁ неограничен приступ особама од којих је, по мишљењу ревизора неопходно прибавити ревизијске доказе.

Предуслови за ревизију у Главној служби за ревизију јавног сектора Републике Српске или тзв. „услови ангажовања“ дефинишу се и потврђују путем Писма о ангажовању кога потписују главни ревизор и руководилац субјекта ревизије прије почетка ревизијских активности.

То су појединци, организације или групе истих, за које ревизор саставља извјештај о обављеној ревизији. Код ревизије усклађености, корисник је у правилу законодавна власт – скупштина као тијело које окупља представнике грађана који су крајњи корисници извјештаја о ревизији усклађености. Код ревизије усклађености, главни корисник је често и субјект који је донио мјеродавне прописе који су послужили као ревизијски критеријуми.

У ревизији учинка, по правилу је много више предвиђених или циљних корисника него што је то случај у ревизији финансијских извјештаја. Циљни корисник може бити и одговорна страна, мада је ријетко то и једини корисник, јер је најчешће примарни предвиђени корисник извјештаја о ревизији законодавна и/или извршна власт. Међутим, могу постојати и други предвиђени корисници, како унутар, тако и изван извршне власти и јавног сектора. Резултате ревизије учинка могу користити грађани, како би доносили свој избор на бази квалитетнијих информација, тако да и то могу бити предвиђени корисници. Невладине организације, различите интересне групе, организације укључене у провођење политика, академска заједница и на крају, али не и мање важни, медији – сви они могу бити предвиђени корисници у одређеном контексту. Препоручљиво је, већ у раним фазама ревизије, утврдити ко су релевантни предвиђени (циљни) корисници ревизорских извјештаја.