Појмовник

Догађаји који се дешавају између датума финансијских извјештаја и датума извјештаја ревизора, као и чињенице које су ревизору постале познате послије датума ревизорског извјештаја.

Накнадно праћење представља једну од фаза сваке поједине ревизије. Праћење се фокусира на то да ли је ревидирани субјект провео препоруке ревизије, да ли је адекватно ријешио проблематична питања изнесена у ревизорском извјештају, укључујући и све шире импликације. У цјелокупном систему екстеног надзора ВРИ играју значајну улогу у праћењу мјера које предузима одговорна страна као одговор на питања истакнута у извјештају о ревизији. У случају да су мјере које предузме ревидирани субјект недовољне или незадовољавајуће, може постојати потреба да ВРИ о томе изради додатни извјештај.

Накнадни преглед је фаза процеса ревизије која се проводи у временском дисконтинуитету у односу на друге фазе процеса ревизије и односи се и на финансијску ревизију и на ревизију учинка. У Републици Српској је Законом дефинисан рок од 60 дана (од дана коначног ревизорског извјештаја) у коме су ревидиране институције обавезне да сачине и доставе акциони план за спровођење препорука ревизије учинка, односно одговор у којем износе радње које су предузете ради преваилажења пропуста и неправилности утврђених у извјештају финансијске ревизије. Вријеме које је потребно за имплементацију препурука опредјељено је карактером, комплексности и рочности препорука. За субјекте код којих се финансијска ревизија проводи сваке године односно тамо гдје је присутан континуитет у ревизији налази и закључци у вези са предузетим активностима, односно провођењем препорука наводе се у самом извјештају у поглављу „Провођење препорука из претходног извјештаја“. За субјекте и ревизије које се не врше у континуитету Главна служба за ревизију повремено проводи посебне врсте ангажмана на провјери статуса раније датих препорука и о томе се издаје извјештај у облику закључка да ли су и у којој мјери дате препоруке проведене.

Код ревизије учинка, провјера да ли су препоруке проведене и да ли су активности из акционих планова самих субјеката довеле до реализације препорука ревизије, врши се периодичним ангажовањем у тзв. накнадним прегледима ревизије учинка, о чему се сачињава извјештај.

Дакле, накнадни преглед у финансијској ревизији који се проводи као посебан ангажман резултира документом „Извјештај о статусу препорука датих приликом финансијске ревизије субјекта за 20xx. годину, а накнадни преглед у ревизији учинка резултира документом под називом „Накнадни преглед провођења препорука из Извјештаја ревизије учинка. Оба документа су јавни документи који се објављују на интернет страници Главне службе за ревизију као извјештаји о ангажовању.

Уобичајено је да извјештаји ревизије у јавном сектору садрже и презентовање ревизијских налаза. Они произилазе из анализе, процјене и вредновања прикупљених ревизијских доказа. У извјештају о финансијској ревизији се налази који детаљније елаборирају мишљење главног ревизора наводе иза поглавља која садрже: мишљење главног ревизора, резиме препорука и критеријуме ревизије. Форма и садржај налаза ревизије није строго дефинисана стандардима или законом, тако да га свака ВРИ, ради упоредивости, тај дио најчешће дефинише интерним смјерницама, а у складу са примјењеном структуром оквира финансијског извјештавања.

Налази ревизије учинка се уобичајено презентују иза уводног дијела и описа предмета ревизије, а прије закључака ревизије учинка, тако да налази и закључци чине јасну и логично сљедиву цјелину. Формирање једног налаза ревизије учинка поред уобичајених формалних елемената, треба да слиједи структуру CCCE – Criteria, Condition, Cause and Effect (Критеријум, Услов, Узрок, Ефекат). Налази уствари представљају упоређивање критеријума ревизије са стварним стањем – оно „што јесте“ у поређењу са оним „што би требало да буде “. (детаљније видјети под: Резултати у ревизији)

Напомене садрже информације о основи за сачињавање финансијских извјештаја, рачуноводственим политикама и друге информације поред оних које су презентоване у извјештају о финансијском стању, извјештају о финансијском учинку, извјештају о промјенама средстава/капитала и извјештају о новчаним токовима. У напоменама се налазе наративни описи или рашчлањивања ставки објелодањених у наведеним извјештајима као и информације о ставкама које не испуњавају услове за признавање у тим извјештајима али постоји обавеза њиховог објелодањивања (законска или по стандардима).

Постоји када је контрола омишљена, примјењује се или користи на такав начин да није у стању да благовремено спријечи или открије и исправи погрешан исказ у финансијским извјештајима или када не постоји контрола која је неопходна да би се спријечио или открио и исправио погрешан исказ у финансијским извјештајима.

(Додатно: Значајан недостатак у интерној контроли)

Када ревизор изражава негативно мишљење тада се у пасусу у ком износи мишљење наводи да, по мишљењу ревизора, због значаја питања која су описана у пасусу “Основ за негативно мишљење” финансијски извјештаји субјекта не приказују истинито и објективно, у свим материјалним аспектима (…) у складу са прописаним оквиром финансијског извјештавања; односно “због значаја питања наведених у пасусу “Основ за негативно мишљење, активности, финансијске трансакције и информације исказане у финансијским извјештајима нису, у свим материјалним аспектима, у складу са прописима којима су регулисане.”

За шири увид погледати: Мишљење ревизора и Модификовано мишљење.

Погрешни искази које је ревизор прикупио током ревизије и који нису исправљени.

Ситуација чији исход зависи од будућих активности или догађаја који нису под директном контролом субјекта ревизије, али могу да утичу на финансијске извјештаје.

Финансијске информације на које одговорна страна примјењује про форма корекције.