Појмовник

Ревизор је израз који означава особу или особе које врше ревизију (обично тзв. „партнер на ангажовању“ или други чланови тима на ангажовању када је у питању ревизорска фирма. Израз који се користи као еквивалент у јавном сектору је ревизор, главни ревизор и врховна ревизорска институција. (Видјети под ВРИ.)

Појединац који посједује практично ревизијско искуство и у разумној мјери разумијевање:

а) процеса ревизије;

б) међународних стандарда ревизије и примјенљивих законских и регулаторних захтјева;

ц) пословног окружења у коме субјект ревизије ради;

д) питања у вези ревизијског и финансијског извјештавања релевантног за привредну грану.

Износ, односно распон износа, изведен из ревизијских доказа за сврхе евалуације процјене руководства.

Појам који означава различите типове извјештаја укључујући извјештај о ревизији, прегледу, увјеравању или сродним услугама, као и извјештаје за различите врсте ревизије (Детаљније под: Врсте ревизије у јавном сектору) и различите облике ревизијских ангажмана (Детаљније под: Ревизијски ангажман).

Обавеза са неизвјесним роком доспијећа и износом.

Финансијска ревизија резултира ревизорским мишљењем, које може бити: позитивно (без квалификација) или модификовано (негативно, са резервом или уздржавајуће).

У ревизији учинка се у поглављу о налазима представљају најважнији налази који произилазе из анализе прикупљених ревизијских доказа. Налази утемељени на довољним, релевантним и поузданим ревизијским доказима дају јасне и недвосмислене одговоре на постављена ревизијска питања. Налази представљају изражену вези између циљева ревизије, ревизијских питања, закључака и препорука. Налази се пишу и презентују у складу са постављеним ревизијским питањима, хронолошкиу односу на ревидирани процес (планирање, имплементација, контрола, извјештавање), у складу са улогама, надлежностима и одговорностима појединих нивоа власти или институција у оквиру њих. Налази се презентују објективно, коректно, непристрасно без властитих мишљења и коментара ревизора.

Ревизијска питања су типична за ревизију учинка која по принципима истраживачког рада тражећи одговоре на главно и појединачна ревизорска питања долази до закључака. Тема и циљ ревизије одређују основно ревизорско питање. Приликом осмишљавања главног ревизорског питања, потребно је имати у виду да одговор на њега заправо треба да даје слику цјелокупне обављене ревизије. Другим ријечима, сав посао који ће ревизија урадити, потребно је да вуче коријен из овог главног ревизијског питања. Стога је његова дефиниција врло комплексна и може да захтијева одређене измјене и прилагођавања у току ревизије. Више ревизијских циљева може се уоквирити као свеобухватно главно ревизорско питање које се може подијелити у прецизнија подпитања. Одговарањем на појединачна ревизорска питања и подпитања одговара се на главно ревизорско питање. Обично се за сваки дио предвиђеног механизма или процеса који је предмет ревизије може одредити по једно ревизорско питање, и то на начин да се обухвате све перспективе посматрања предмета ревизије.

Ризик да ће ревизор донијети неприкладан закључак када је дошло до материјално погрешног исказивања информација о предмету увјеравања. (Погледати: Ангажовање на увјеравању и Ревизијски ризик.)

Могућност да закључак ревизора заснован на узорку може бити различит од закључка до кога би се дошло да је укупна популација била предмет истих поступака ревизије. Ризик узорковања може довести до двије врсте погрешних закључака:

а) да су контроле ефективније него што јесу (у случају тестирања контрола) или да материјално погрешни искази не постоје када у ствари постоје (у случају суштинског тестирања). Овај тип погрешног закључка утиче на ефективност ревизије и већа је вјероватноћа да ће довести до неодговарајућег ревизијског мишљења.

б) да су контроле мање ефективне (када се тестирају контроле) или да материјално погрешан исказ постоји када у ствари не постоји (у случају суштинског тестирања ставки). Овај тип погрешног закључка утиче на ефективност ревизије, тако што за посљедицу има додатни рад ревизора.

Ризик да ће ревизор донијети погрешан закључак из било ког разлога који није у вези са ризиком узорковања.