Појмовник

Материјалност је концепт ревизије који се односи на релативну важност неког питања у складу с контекстом. Изостављања или нетачна приказивања ставки су материјално значајна ако могу, појединачно или колективно, утицати на одлуке или процјене корисника на основу финансијских извештаја. Материјална значајност зависи од природе или величине изостављања или нетачног приказивања просуђене у датим околностима.

Природа или величина ставке, или комбинација обе, могу бити одлучујући фактор. Суд о значајности питања доноси ревизор у контексту у ком се оно разматра. Одређивање материјалности је ствар професионалног просуђивања и зависи од тога како ревизор тумачи потребе корисника. Ово може да укључује, на примјер, разумну могућност да ће довести до промјене или ће утицати на одлуку крајњег корисника ревизорског извјештаја или, као други примјер, када се у датом контексту ради о доношењу суда о томе да ли о неком питању треба обавијестити лица овлашћена за управљање, да ли ће они сматрати да је то питање важно у односу на њихове дужности. Дакле, неко питање може да се оцијени као материјално (значајно) ако би спознаје о истом, по свој прилици утицале на одлуке предвиђених корисника. (видјети: Предвиђени корисници)

Материјалност (значајност) може да се посматра у контексту квалитативних и квантитативних фактора, као што су релативна величина, природа и утицај на предмет испитивања и интерес који за дати предмет показују крајњи корисници или примаоци.

Материјалност за компоненту, коју одређује тим који ради на агажовању на нивоу групе. Компонента је у овом случају субјект или пословна активност за које се припремају финансијске информације које би требало да буду укључене у финансијске извјештаје групе.

Информација је материјално значајна ако њено изостављање или погрешно приказивање може да утиче на одлуке које корисници доносе на основу финансијских информација о одређеном извјештајном ентитету. Другим ријечима, материјалност је аспект релевантности својствен одређеном субјекту који је заснован на природи или величини, или оба, ставки на које се информације односе, у контексту финансијских извјештаја (ФИ). Сходно томе, стандардима не може да се одреди јединствена квантитативна граница материјалности, нити да се предодреди шта може бити материјално значајно у датој ситуацији. Дакле, нека појединачна ставка или група ставки посматраних на заједничкој основи по својој вриједности или природи неутврђених или некоригованих погрешних исказа може бити и материјално значајна за финансијске извјештаје у цјелини. Претпоставља се да корисници у довољној мјери познају јавни сектор и економске активности и рачуноводство и да су вољни да проучавају информације уз довољну пажњу. Стога, код вршења процјене материјалности треба узети у обзир како се од корисника са таквим атрибутима може оправдано очекивати да ће на њих нешто утицати када буду доносили одлуке и оцјењивали исте. Материјалност на нивоу финансијских извјештаја се најчешће разматра с обзиром на вриједност, али има и друге квантитативне као и квалитативне аспекте. Због карактеристика својствених појединој ставки или групи ставки, одређено питање може постати материјално и по самој својој природи. Питање може бити материјално и због контекста у којем се јавља без обзира на релативну финансијску вриједност.

Износ или износи које одреди ревизор на нижем нивоу од материјалног значаја одређеног за финансијске извјештаје (ФИ) у цјелини како би се на одговарајући низак ниво свела вјероватноћа да ће збир некоригованих и неутврђених погрешних исказа бити већи од материјалног значаја за финансијске извјештаје у цјелини. Ако је примјенљиво, материјаност перформанси се односи и на износ или износе које одреди ревизор на нивоу нижем од нивоа материјалног значаја за поједине класе трансакција, салда на рачунима или објелодањивања.

Матрица дизајна је средство за утврђивање шта и како ће се ревидирати у ревизији учинка. Сврха матрице дизајна је да пружи конкретне упуте ревизорима како, на који начин пружити одговор на основно ревизорско питање и појединачна ревизорска питања и потпитања, који су потребни ревизорски докази, из којих извора, на који начин прикупљати, анализирати и компилирати ревизијске доказе. Матрица дизајна садржи структуру основних компонената дизајна који дају одговоре на слиједеће:

• Шта је подручје испитивања и шта је предмет испитавања – ревизијски проблем?

• Које институције су обухваћене ревизијом?

• Шта је фокус ревизије?

• Основно ревизијско питање на које се тражи одговор

• Ревизијска питања и потпитања, потребни ревизијски докази, на који начин ће се прикупљати, анализирати и компилирати ревизијски докази?

Детаљније под ISQC.

Систематизован сет међународно признатих саопштења која се примјењују у ревизији финансијских информација из претходних периода. Пуни назив комплетног сета ових међународних стандарда је „Међународни стандарди ревизије, контроле квалитета, прегледа, осталих увјеравања и сродних услуга“ и чине их:

⦁ Међународни стандарди ревизије (скраћено МСР, енгл. ISA),

⦁ Међународни стандарди ангажовања на прегледу (енгл. акроним: ISRE),

⦁ Међународни стандарди ангажовања на основу којих се пружа увјеравање ((енгл. акроним: ISAE) и
⦁ Међународни стандарди сродних услуга (енгл. акроним: ISRS).

ISA, ISRE, ISAE и ISRS се заједнички називају IAASB-овим стандардима ангажовања. МСР-е објављује Одбор за међународне стандарде ревизије и увјеравања (скраћено IAASB) у оквиру IFAC-а односно Међународне федерације рачуновођа. Саопштења која објављује IAASB регулишу ангажовања ревизије, прегледа, осталих увјеравања и сродних услуга, а које се спроводе у складу са Међународним стандардима. Они немају већи ауторитет од локалних закона или прописа којима се регулише ревизија историјских финансијских извјештаја или ангажовања на увјеравању у некој земљи. У случају да се локални закони или прописи разликују од МСР или да су у супротности са њима по одређеном питању, ангажовање које је у складу са локалним законима и прописима неће аутоматски бити усклађено са стандардима које доноси IAASB.

Није дозвољено навођење изјаве да је постигнута усклађеност са МСР уколико нису у потпуности примијењени сви стандарди који су релевантни за дато ангажовање. У Републици Српској је Законом (Видјети: Закон) дефинисано да ГСР ЈС РС обавезно, између осталог, примјењује и ревизорске стандарде Међународне федерације рачуновођа (IFAC), чиме су МСР постали дио обавезујућег сета стандарда и саопштења у ревизији јавног сектора, односно позивање у ревизорском извјештају на примјену Међународних стандарда ревизије значи попуну примјену свих стандарда који су релевантни за дато ангажовање.

Мексичка декларација о независности ВРИ (према важећој номенклатури под ознаком INTOSAI-P 10) која произилази из Лимске декларације и ослања се на њу, детаљније обрађује осам суштинских принципа које признају врховне ревизијске институције (ВРИ), а то су:

Принцип 1: Постојање одговарајућег и ефективног уставног/статутарног/законодавног оквира и де фацто примијењена одредби овог оквира,

Принцип 2: Независност руководилаца и чланова (колегијалних институција) ВРИ, укључујући и сигурност мандата и законског имунитета приликом уобичајеног обављања њихових дужности;

Принцип 3: Довољно широк мандат и пуно дискреционо право, у обављању функције ВРИ;

Принцип 4: Неограничен приступ информацијама;

Принцип 5: Право и обавеза подношења извјештаја о раду;

Принцип 6: Слобода одлучивања о садржају и времену објављивања и слања извјештаја о ревизији;

Принцип 7: Постојање ефективних механизама за праћење реализације препоруке ВРИ;

Принцип 8: Финансијска и управљачка/административна аутономија и расположивост одговарајућих људских, материјалних и новчаних ресурса.

Ово је документ који је својствен ревизији учинка којег сачињава ревизорски тим уколико се у процесу провођења предстудије или након проведене предстудије није утврдио ревизијски проблем или се показало да се ревизијом утврђеног ревизијског проблема неће пружити нова додана вриједност или да је расположивост података, информација и докумената недовољна (непотпуност доказа). Ревизорски тим сачињава документ под називом Меморандум о одустајању од главне студије и на тај начин предлаже руководству врховне ревизијске институције да се одустане од провођења главне студије. Меморандум о одустајању од главне студије треба да садржи објашњења о разлозима за непровођење главне студије са основним аргументима који су саставни дио ревизорске радне документације.

Које методе прикупљања доказа ће се примјењивати у ревизији зависи од врсте ревизијског проблема, врсте студије као и општих и посебних циљева ревизије. При избору прикладне метода ревизор треба да има у виду с једне стране захтјев за економичним и ефикасним провођењем ревизије а с друге стране захтјев за квалитетним провођењем ревизије што између осталог подразумијева релевантне, поуздане и довољне ревизијске доказе.
Методе које се користи приликом прикупљања ревизијских доказа, појединачно или у комбинацији су:

⦁ Инспекција – преглед документације

⦁ Упитници

⦁ Анкете

⦁ Интервјуи

⦁ Посматрања на терену

⦁ Мјерења на терену

⦁ Фокус и референтне групе

⦁ Мишљења консултанта

⦁ Студија случаја

⦁ Проучавањем законских и подзаконских аката, политика, планова, програма, извјештаја, медијских и других информација

⦁ Видео, аудио снимање и фотографисање.

Поузданост ревизијских доказа је у директној вези са одабиром методе за прибављање ревизијских доказа, али и начином њеног провођења, тако ће се посматрање и/или мјерење на терену сматрати поузданијим доказом када субјект посматрања није свјестан посматрања и мјерења или када само мјерење није најављено. Такође, документација прибављена или потврђена од треће стране сматра се поузданијим ревизијским доказом од документа који за потребе ревизије креира ревидирани субјект, итд.