Сажети финансијски извјештаји
Видјети под: Финансијски извјештаји – сажети.
Сет (комплет) финансијских извјештаја
Комплетан сет финансијских извјештаја према Међународним рачуноводственим стандардима садржи:
(а) Извјештај о финансијском стању;
(б) Извјештај о финансијској успјешности;
(ц) Извјештај о промјени у нето имовини /капиталу;
(д) Извјештај о новчаним токовима;
(е) Када ентитет (субјект ревизије) стави на располагање јавности свој одобрени буџет, поређење буџета и стварних износа или у засебном додатном финансијском извјештају или у колони за буџет у финансијским извјештајима; и
(ф) Напомене, које чине збирни приказ значајних рачуноводствених политика и других објашњавајућих напомена.
Наведене компоненте се у оквиру и између правних система различито називају. Извјештај о финансијском стању се такође назива биланс стања или извјештај о активи и пасиви. Извјештај о финансијској успјешности се може посматрати и као извјештај о приходима и расходима, као биланс успјеха, биланс прихода и расхода, или извјештај о добитку и губитку. Напомене могу да укључе и ставке које се у неким правним системима називају “плановима”.
Систем интерних контрола
Систем интерних контрола субјекта се посматра кроз пет компоненти, а то су:
1) контролно окружење (Видјети: Контролно окружење),
2) управљање ризицима (Видјети: Управљање ризицима као дио СИК),
3) контролне активности (Видјети: Контролне активности),
4) информације и комуникација и
5) праћење и процјена система.
Ових пет компоненти интерне контроле подијељено је у двије врсте (директне и индиректне контроле) које су усклађене с природом контрола унутар сваке компоненте и могу утицати на ревизорову идентификацију и процјену ризика значајног погрешног приказивања, као и на одговор на процијењене ризике. У оквиру компоненти: контролно окружење, процес процјене ризика и субјектов процес за праћење система интерне контроле, контроле су првенствено индиректне (иако могу постојати неке од директних контрола). У компонентама контролне активности и информација и комуникација, контроле су првенствено директне.
Систем контроле квалитета ревизије
Свеобухватан систем контроле квалитета ревизије укључује примјену дефинисаних процедура, надзор и праћења квалитета рада, интерне и екстерне прегледе и доношење мјера за очување и унапређење квалитета. Систем контроле квалитета ВРИ подразумијева ефикасан систем контроле квалитета на нивоу институције и на нивоу појединачних ангажовања у оквиру ревизијских активности. Систем контроле квалитета на институционалном нивоу подразумијева управљање квалитетом на организационом нивоу у сфери унутрашњег и вањског окружења. Систем контроле квалитета на нивоу појединачног ангажовања подразумијева квалитет рада у свим фазама ревизија које су у надлежности врховне ревизијске институције.
Скретање пажње или истицање питања
Пасус у извјештају ревизора који се односи на питања која су презентована или објелодањена у финансијским извјештајима а која су од фундаменталног значаја за разумијевање тих финансијских извјештаја или на питања која нису презентована или објелодањена у финансијским извјештајима, а која су по расуђивању ревизора, релевантна за разумијевање ревизије, одговорности ревизора или извјештаја ревизора од стране корисника.
МСР 706 под називом „Пасус којим се скреће пажња и пасус у вези са осталим питањима у извјештају независног ревизора“ се бави питањима додатних саопштавања у извјештају ревизора када ревизор процијени да је неопходно да се на овај начин истакне неко питање (да се скрене пажња).
Сличности и разлике финансијске ревизије и ревизије учинка
| АСПЕКТ | ФИНАНСИЈСКА РЕВИЗИЈА | РЕВИЗИЈА УЧИНКА |
|---|---|---|
| Основно питање | Да ли су финансијски извјештаји објективни и истинити, да ли је пословање усклађено са прописима? | Да ли су програми, пројекти и активности економични, ефикасни и ефективни? |
| Фокус ревизије | Финансијски систем, рачуноводствени систем и финансијски извјештаји | Организација, ресурси, програми, пројекти и активности |
| Основ за провођење ревизије | Мандат ревизије као основ за ангажман са потврдом. Ревизија се проводи без обзира да ли постоји проблем у организацији и њеном функционисању. | Ревизија се проводи само уколико у организацији и њеном функционисању постоји проблем који је истовремено и ревизијски проблем. |
| Обим ревизије | По правилу једна институција јавног сектора и један обрачунски период | По правилу више институција јавног сектора и више обрачунских периода |
| Вријеме ревизије | Проводи се накнадно, посматра прошле пословне догађаје, верификација прошлих пословних догађаја. | Посматра прошле и садашње пословне догађаје и у функцији је будућих пословних догађаја. |
| Коријени-порјекло | Ревизија финансијских извјештаја у приватном сектору | Академска и друга истраживања, анализе и процјене, ревизија усклађености и ревизија финансијских извјештаја |
| Профил ревизора | Ревизор – професионални рачуновођа, примарно познавање финансија, рачуноводства и ревизије | Ревизор – практичар, примарно познавање истраживачког рада, пројектног менаџмента, организационих и административних система. |
| Критеријуми | Углавном стандардизовани, утврђени прописима и рачуноводствним стандардима | Мање стандардизовани и разликују се од ревизије до ревизије |
| Извори података | Углавном подаци од субјекта ревизије | Много различитих извора података |
| Методе ревизије | Углавном стандардизоване методе | Мање стандардизоване, много различитих метода, а примјену одређује предмет ревизије – ревизијски проблем |
| Показатељи | Финансијски показатељи | Финансијски и нефинансијски показатељи |
| Извјештавање | Углавном стандардизован извјештај по форми, садржају и структури | Мање стандардизован извјештај. Форма, садржај, и структура одређени предметом ревизије – ревизијским проблемом. Не садржи мишљење, већ закључке. |
Сталност пословања
Начело на основу којег се састављају финансијски извјештаји.
Финансијски извјештаји се у нормалним околностима припремају под претпоставком сталности пословања што подразумева да ће извјештајни ентитет наставити да послује у догледној будућности. Стога се подразумијева да извјештајни ентитет нити има намјеру нити потребу да ликвидира или да значајно смањи обим свог пословања; ако таква намјера или потреба постоји, онда финансијске извјештаје треба припремити на другој основи, и ако то јесте случај, та чињеница се објелодањује, заједно са основом према којој се финансијски извјештаји састављају и разлогом због ког се сматра да субјект не испуњава претпоставку о сталности пословања.
Дакле, постоји обавеза да руководство субјекта, када припрема финансијске извјештаје, процјењује способност субјекта (ентитета) да настави да трајно послује. Финансијски извјештаји се састављају на основу овог начела, осим ако руководство не намјерава да ликвидира ентитет или да престане да послује, односно ако нема реалну алтернативу да поступи другачије.
Статистичко узорковање
Приступ узорковању који карактерише:
а) случајни избор узорка и
б) примјена теорије вјероватоће на оцјену резултата узорка, укључујући мјерење ризика узорковања.
Приступ узорковању који нема карактеристике под а) и б) сматра се нестатистичким узорковањем.
Стратегија ревизије или ревизијска стратегија
Видјети: Општа стратегија ревизије.
Стратешко планирање у ревизији учинка
Стратешко планирање је активност којом се утврђују стратешка опредјељена и стратешки правци и циљеви врховне ревизијске институције за период на који се односи. Стратешким планом врховне ревизијске институције утврђују се стратешка опредјељења, стратешки правци развоја као и потенцијална подручја и приоритети када је ријеч о ревизији учинка. Стратешко планирање ревизије учинка полази од основног циља ревизије учинка а то је промовисање доброг управљања, а доприноси и одговорности и транспарентности. Стратешки план је основа за годишње и планирање појединачних ревизија учинка.
