Појмовник

Видјети: Кооперативне ревизије између ВРИ

Намјерна активност једног или више руководилаца, лица овлашћених за управљање, запослених или трећих страна, која укључује обмањивање ради стицања неприпадајуће или незаконите добити. У контексту Међународних стандарда ревизије (МСР) за ревизора су, приликом разматрања криминалне радње, релевантне двије врсте намјерних погрешних исказивања а то су: погрешан исказ који настаје због намјерног финансијског извјештавања у криминалне сврхе и погрешан исказ који је посљедица злоупотребе имовине. Иако ревизор може да сумња или, у ријетким ситуацијама, идентификује криминалну радњу, ревизор не може донијети правну процјену да ли се криминална радња заиста и десила. Примарна одговорност за спречавање и откривање криминалних радњи и грешака је на лицима овлашћеним за управљање и руководству субјекта.

Критеријуми су стандардне вриједности (репери) који се користе за мјерење или процјену основног предмета. Примјенљиви критеријуми су критеријуми који се користе за конкретно ангажовање, најчешће коришћени као термин у ревизији усклађености и ревизији учинка. Критеријуми могу бити формални, на примјер за припремање финансијских извјештаја критеријуми могу бити Међународни рачуноводствени стандарди за јавни сектор. Уколико се ради о извјештају о интерној контроли, критеријум може бити успостављени оквир интерне контроле или појединачни циљеви интерне контроле, специфично осмишљени за одређено ангажовање, а уколико се извјештава о усклађености критеријуми могу бити релевантни закони, регулатива или уговори. Примјери мање формалних критеријума су интерни кодекс понашања или договорени ниво перформанси (учинка).

Одговарајући критеријуми имају сљедеће особине:

а) Релевантност: релевантни критеријуми за резултат дају информације о предметном питању које помажу циљним корисницима у доношењу одлуке.

б) Потпуност: критеријуми су потпуни када у информацијама о предметном питању припремљеним у складу с њима нису изостављени релевантни фактори за које је реално очекивати да могу да утичу на закључке које циљни корисници доносе на основу тих информација. Потпуни критеријуми садрже, гдје је то релевантно, основе за презентацију и објелодањивање.

ц) Поузданост: поуздани критеријуми омогућавају разумно, досљедно мјерење или процјену основног предметног питања, укључујући, уколико је то релевантно, презентацију и објелодањивање, које су извршили различити практичари у сличним околностима.

д) Неутралност: неутрални или објективни критеријуми за резултат дају информације о предметном питању које су непристрасне и у складу с условима ангажовања.

е) Разумљивост: разумљиви критеријуми за резултат дају информације о предметном питању које су разумљиве циљаним корисницима.

Нејасни описи очекивања или искуствених просуђивања појединаца не чине одговарајуће критеријуме. Без референтног оквира којег пружају примијењени критеријуми, сваки закључак ćе бити подложан личном тумачењу и погрешном схватању.

Критеријуми ревизије усклађености су упоредни параметри који се користе за досљедно и разумно оцјењивање и мјерење предмета ревизије, а ревизор их утврђује на основу одговарајуćих мјеродавних прописа. Да би били примјерени, критеријуми ревизије усклађености морају бити: релевантни, поуздани, потпуни, објективни, разумљиви, упоредиви, прихватљиви и доступни. Ревизија усклађености се углавном састоји од оцјене усклађености са службеним критеријумима, као што су позитивно законодавство, прописи донесени на основу оквирног законодавства те други мјеродавни закони, прописи и споразуми, укључујуćи законе и одлуке о буџету (правилност). Када формалних, службених критеријума нема или када у законодавству постоје очити недостаци у погледу његове примјене, ревизијом може да се испита и усклађеност с општим принципима којима се руководи добро финансијско управљање и поступање јавних званичника (примјереност).

Према ISSAI, ревизори учинка треба да идентификују и дефинишу прикладне критеријуме ревизије који су сагласни са циљевима ревизије и ревизијским питањима и повезани са принципима економичности, ефикасности и ефективности. Критеријуми ревизије су разумни стандарди учинка наспрам којих је могуће измјерити економичност, ефикасност и ефективност. Стварно стање одређеног пројекта, програма или процеса које је утврдио ревизор потребно је упоредити са одређеним разумним стандардом учинка односно са одређеним критеријумом ревизије учинка који представља мјерило какво би стање требало да буде. Упоређивањем стварног стања са стањем какво би оно требало да буде (критеријуми ревизије) долази се до налаза ревизије учинка.

Критеријуми ревизије могу по природи бити квалитативни или квантитативни, утврђени као мјерило у односу на шта ће предмет ревизије бити процијењен.

Критеријуми представљају основу за евалуацију ревизијских доказа и припрему налаза ревизије као и доношење закључака у вези са циљевима ревизије. Критеријуми ревизије учинка могу бити уопштени и опште прихваћени или специфични (шта би требало бити у складу са законима, прописима или циљевима; што се очекује у складу с најбољом праксом или опште прихваћеним принципима или што би могло бити кад би били бољи услови).

Ревизор изражава квалификовано мишљење када након прикупљања довољно адекватних ревизијских доказа закључи да су погрешни искази, појединачно или заједно, материјално значајни, али нису прожимајући за финансијске извјештаје (Видјети под: Прожимајући ефекти); или када није у могућности да прикупи довољно адекватних ревизијских доказа на којима ће заснивати своје мишљење, али ревизор закључи да могући ефекти неоткривених погрешних исказа на финансијске извјештаје, уколико их има, могу бити материјане природе, али не и свеобухватни. (Видјети под: Свеобухватност).

Када ревизор изражава квалификовано мишљење усљед материјално погрешних исказа у финансијским извјештајима, тада се у одјељку гдје се износи мишљење наводи да: “…по мишљењу ревизора, осим за ефекте питања наведених у пасусу “Основ за квалификовано мишљење (мишљење са резервом) приложени финансијски извјештаји објективно и истинито приказују, по свим материјалним аспектима … у складу са примјенљивим оквиром финансијског извјештавања.”. Уколико је основ за квалификовано мишљење немогућност да се прикупи довољно адекватних доказа, ревизор користи одговарајући израз “осим за могуће ефекте питања…“ (Шире објашњење под: Мишљење ревизора, Модификовано мишљење).

Квантитативна анализа у основи користи различите методе математичке и статистичке анализе. Статистичке методе које могу бити примјењиве у ревизији: Методе дескриптивне анализе, мјере централне тенденције (аритметичка средина, мод и медијана), мјере варијабилитета (варијанса, стандардна девијација и коефицијент варијације), индекси, анализа временских серија – тренд, регресиона анализа и корелација. За ревизора је веома битно да препозна коју од статистичких метода примјенити и када. Примјена неадекватних метода утиче на ниво поузданости налаза и закључака ревизије нпр. примјена мјера централне тенденције као једноставнијих статистичких метода, примјеном различитих метода добијамо различите резултате који даље опредјељују налазе и закључке ревизора. У квантитавној анализи могу се примјењивати и методе економске анализе као што су анализа минимализације трошкова (cost minimalisation analysis – CMA), анализа односа трошкова и користи (cost utility analysis – CUA), анализа односа трошкова и добити (cost benefit analysis – CBA), анализа односа трошкова и ефеката (cost effectiveness analysis – CEA). Примјена ових метода погодна је у ревизији инвестиционих пројеката, инфраструктурних пројеката, пројеката јавно-приватног партнерстава.

Разлика између квантитавне и квалитативне анализе се описује као разлика између анализирања бројева (квантитавна анализа) и анализирање текста (квалитативна анализа). Квалитативна анализа у ревизији учинка подразумијева анализе: интервјуа, упитника, анкета, садржаја и усклађености докумената, експертских мишљења, студија случаја, као и анализу примјене утврђених правила, поступака и процедура.

Квалитативном анализом се на систематичан и логичан начин долази се до мишљења и ставова различитих актера, спознаје о начину организовања, функционисања, финансирања, управљања организацијама, активностима и процесима који се ревидирају, дјеловању и утицају контроле, ревизије, евалуације и мониторинга на организацију, функционисање и управљање.