Појмовник

Примјена ревизијских поступака уз коришћење компјутера као ревизијског алата (познате и као CAAT).

Све информације које је користио ревизор приликом извођења општих и појединачних закључака и закључака на којима заснива мишљење (Видјети: Мишљење ревизора). Ревизијски доказ обухвата информације садржане у рачуноводственим евиденцијама које чине подлогу за састављање финансијских извјештаја, као и остале релевантне информације из евиденција субјекта и изван њега.
За потребе Међународних стандарда ревизије дефинишу се довољност и адекватност доказа. (Видјети: Довољност ревизијских доказа и Адекватност ревизијских доказа.)

Ревизијски докази се могу јавити у форми података, информација и докумената. Ревизор треба да прикупи довољне, релевантне и поуздане ревизијске доказе како би испунио циљ ревизије и одговорило на ревизијска питања, како би на основу њих могао формирати налазе, формулисати закључке и препоруке. Врста, природа и карактер предмета ревизије, врста студије и ревизијска питања опредјељују врсту и карактер ревизијских доказа.

Подаци, информације и документи су слични и повезани термини, међутим између њих постоје разлике. Подаци су производ примарног посматрања и представљају основна запажања или чињенице који се прикупљају током ревизије и могу представљати доказ. Подаци се у принципу обрађују и трансформишу у информације који су квалитативно нови докази. Подаци се могу трансформисати у информације од стране субјеката ревизије и од стране ревизора. Документи су ревизијски докази који садрже податке и информације као примарне ревизијске доказе.

Веза између различитих врста ревизијских доказа и различитих метода прикупљања података

Током процеса ревизије, ревизор може доћи до осјетљивих и повјерљивих информација. Осјетљиве информације могу укључивати мишљења особља о њиховом менаџменту или мишљења о политичкој ситуацији у друштву. Откривање извора таквих информација могло би бити неповољно за оне који су дали те информације.

У неким ситуацијама, информације неће бити могуће користити као ревизијске доказе уколико се не може открити извор информација. То може бити случај у ситуацијама гдје се интервјуишу консултанти специјалисти. Исто тако могуће су и ситуације гдје је извор информација толико очигледан да је немогуће задржати анонимност. У свим овим ситуацијама ревизор мора балансирати између вриједности за ревизију да се открије извор информација и штете коју то може проузроковати откривањем извора информација. Ревизор би требао информисати особу која даје информације о томе како ће та информација бити искориштена, да ли ће извор информација бити откривен, итд.

Једна или више фасцикли (фајлова, фолдера) или других медија за складиштење података, у физичком или електронском облику, које садрже евиденције који чине ревизијску документацију за конкретан ревизијски ангажман.

Видјети: Врсте ревизијских поступака.

Јасно дефинисање и формулисање ревизорског проблема један је од комплекснијих задатака ревизије учинка. Дефинисани проблем у друштву није уједно и ревизорски проблем. Током предстудије, ревизорски тим треба да установи корелацију између проблема у друштву и одређених недостатака у јавном сектору. Уколико се та корелација може успоставити, такви недостаци могу предмет испитивања ревизије учинка и представљају ревизорски проблем.

Примјер: учесталост поплава или пожара може бити друштвени проблем. Учесталост поплава или пожара није истовремено и ревизијски проблем. Како би се овај проблем описао, потребно је прикупити податке којима се описује колико често долази до поплава или пожара, у којим регијама, какви су трендови и промјене током одређеног временског периода, и сл. Предмет ревизије у овом случају представљале би активности институција усмјерене на смањење ризика од поплава или пожара. Како би се објасниле посљедице по друштво, потребно је прикупити и презентовати податке о томе колике су штете за пословне и стамбене објекте, објекте инфраструктуре, пољопривредно земљиште, шуме, да ли има посљедица по живот и здравље људи и како се оне манифестују и слично. На овај начин, истичу се и мотиви због којих је потребно обавити ревизију у датој области.

Ризик да извјештај о ревизији или, тачније, мишљење или закључак ревизора неће бити примјерни с обзиром на околности предметне ревизије. У ревизији финансијских извјештаја то је ризик да ће ревизор дати неодговарајуће мишљење када у финансијским извјештајима постоје материјално погрешни искази. Ревизијски ризик је функција ризика материјално погрешних исказа и ризика неоткривања (детекциони).

Ризик материјално значајног погрешног исказа представља ризик да финансијски извјештаји прије ревизије садрже материјално значајне погрешне исказе, а овај ризик се састоји из двије компонете: инхерентног и контролног ризика. Тако је ревизијски ризик резултат инхерентног, контролног и детекционог ризика.

Видјети под: Инхерентни ризик; Контролни ризик; Детекциони ризик.)

У ревизији учинка ревизијски ризик се дефинише као могућност да ревизорски налази, закључци и препоруке могу бити непримјерени или непотпуни, као резултат фактора као што су: недовољност или непримјерености доказа, неадекватност процеса ревизије или намјерни пропусти или заваравајуће информације због погрешног тумачења или преваре. Рјешавање ревизијског ризика инкорпорирано је у цијели процес и методологију ревизије учинка, а ревизор је дужан да активно управља ревизијским ризиком, како би се избјегло извођење нетачних или непотпуних ревизијских налаза, закључака и препорука, пружање неуравнотежених информација или неуспијех да се оствари додата вриједност.

Видјети под: Узорковање.