Ревизијски докази се могу јавити у форми података, информација и докумената. Ревизор треба да прикупи довољне, релевантне и поуздане ревизијске доказе како би испунио циљ ревизије и одговорило на ревизијска питања, како би на основу њих могао формирати налазе, формулисати закључке и препоруке. Врста, природа и карактер предмета ревизије, врста студије и ревизијска питања опредјељују врсту и карактер ревизијских доказа.

Подаци, информације и документи су слични и повезани термини, међутим између њих постоје разлике. Подаци су производ примарног посматрања и представљају основна запажања или чињенице који се прикупљају током ревизије и могу представљати доказ. Подаци се у принципу обрађују и трансформишу у информације који су квалитативно нови докази. Подаци се могу трансформисати у информације од стране субјеката ревизије и од стране ревизора. Документи су ревизијски докази који садрже податке и информације као примарне ревизијске доказе.

Веза између различитих врста ревизијских доказа и различитих метода прикупљања података

Ревизијски докази Методе прикупљања података
  ИзјавеИнтервјуи Анкете, упитници
Фокус групе
Појединачне писане изјаве
  Документарни доказиПреглед документације
Преглед досјеа
Кориштење постојећих статистика
Кориштење постојећих база података
  Физички доказиОпажања/посматрање
Инспекција објеката или процеса (нпр. провјера контрола)
Експерименти  (поновно извођење, симулације и сл.)
    Аналитички доказиМетода прикупљања квантитативних података
ДЕА анализа ( Дата енвелопмент Аналyсис)
Регресиона анализа, израчуни, упоређивање, раздвајање информација на компоненте