Појмовник

Студија случаја је карактеристична за ревизију учинка и има за циљ да детаљно истражи мали број случајева као примјер ситуације која може бити слика општег стања које преовладава у цијелој популацији или друштву. Студија случаја користи ревизору да се концентрише на детаље и на разумијевање организационих и управљачких процеса. У студији треба изабрати случај који ће се сматрати репрезентативним за цијелу популацију или неколико случајева који скупа могу да се сматрају репрезентативним. Приликом избора студија случаја треба имати у виду одређене факторе као што је регионални размјештај, различите организационе и управљачке структуре, случајеви са политичким, организационим и управљачким промјенама, могућност провођења студије и међусобна упоредивост студија случаја. Било би корисно да се са студијама случаја комбинују и друге методе ревизије учинка (посматрања, упитници, интервјуи).

При избору студија случаја треба да се успостави баланс између случајева који представљају мање добру (лошу праксу) и случајева који представљају добру праксу како би се на основу анализе студија случаја закључило шта стоји иза добре праксе а шта иза мање добре праксе односно које су њихове карактеристике.

Резултат обављене финансијске ревизије је ревизијски извјештај. Како је законским мандатом дефинисано, Главна служба за ревизију у Републици Српској у оквиру ангажмана финансијске ревизије проводи ревизију финансијских извјештаја и ревизију усклађености. Из тог разлога, сваки извјештај о проведеној финансијској ревизији садржи Извјештај (Мишљење главног ревизора) о ревизији финансијских извјештаја и о ревизији усклађености. Форма мишљења је стандардизована и у складу са одговарајућим Међународним стандардима ревизије и стандардима за јавни сектор (укључујући ISA 700 – 799 и ISSAI 2700 – 2799). Сходно стандардима за ревизију усклађености обавезно је навођење критеријума (прописа и регулативе) који су коришћени у ревизији усклађености, те је и то један од обавезних дијелова у сваком извјештају финансијске ревизије. Осим тога, ради лакшег и бржег увида све препоруке које се налазе у дијелу извјештаја “Налази” и који логично слиједе иза припадајућих налаза и закључака су обједињене и наведене у дијелу “Резиме датих препорука” и то одвојено за сваку врсту ревизије. Поглавље “Налази” у правилу има слободну форму, али се због уједначености користи иста дефинисана структуру са дијеловима који логично слиједе уобичајену структуру финансијског извјештавања.

Структура извјештаја ревизије учинка није строго дефинисана у стандардизованој форми, него је свака ВРИ сама одређује и дефинише. Суштина је да извјештај омогући јасну презентацију резултата ревизије свим циљним корисницима. Оквирно Извјештај ревизије учинка има сљедећу структуру:

⦁ Закључак ревизије учинка који потписује главни ревизор

⦁ Предговор (гдје се уопштено описују основни принципи ревизије учинка)

⦁ Резиме (налаза, закључака и препорука)

⦁ Увод у коме се наводе:

⦁ Позадина и мотиви ревизије

⦁ Предмет ревизије и ревизијска питања

⦁ Дизајн и методолошки оквир ревизије (укључујући: Обим и ограничења ревизије, изворе ревизијских доказа, методе прикупљања и анализе доказа, критеријуме ревизије учинка)

⦁ Садржај и структура извјештаја

⦁ Опис предмета ревизије, гдје се ближе дефинишу:

⦁ Карактеристике предмета ревизије

⦁ Институционалне улоге, надлежности и одговорности

⦁ Правна и професионална регулатива карактеристична за подручје и предмет ревизије

⦁ Налази (структурисани у зависности од конкретне ревизије)

⦁ Закључци ревизије

⦁ Препоруке ревизије.

Извјештај ревизије учинка садржи и друге дијелове по потреби, као што су прилози, листа скраћеница, листа графикона и илустрација, посебна упућивања ако се ради о паралелној/кооперативној ревизији и друго.

Ово је рачуноводствени концепт, односно кључни квалитет који информације укључене у финансијске извјештаје опште намјене морају да имају. “Суштина изнад форме” није идентификована као посебна или додатна квалитативна карактеристика зато што је већ уграђена у концепт вјеродостојног приказа гдје је објашњено да „информације које вјеродостојно приказују неки економски или други феномен осликавају суштину основне трансакције, другог догађаја, активности или околности – што није увијек нужно исто као и њихов правни облик“.

Ревизијски поступци који се још називају и субстантивни или независни суштински поступци, а представљају процедуру осмишљену за откривање материјално погрешних исказа на нивоу тврдње. (Видјети: Тврдња). Разликују се двије врсте ових поступака, а то су:

⦁ тестови детаља – детаљна тестирања (трансакција, салда и објелодањивања) и

⦁ суштински аналитички поступци.

(Видјети под: Детаљна тестирања и Аналитички поступци.)

Израз који се користи у контексту погрешног исказивања да би се описао ефекат погрешних исказа на финансијске извјештаје или могући ефекат на финансијске извјештаје, уколико погрешни искази постоје а нису откривени усљед немогућности да се прибаве довољни и адекватни ревизијски докази.

(Видјети: Квалификовано мишљење)