Појмовник

Рачуноводствене евиденције обухватају евиденције о књижењима и подржавајуће евиденције, као што су налози и записи електронског преноса средстава, фактуре, уговори, главна књига и помоћне књиге, евидентирања у дневнику, и друга усклађивања финансијских извјештаја која се не одражавају у помоћним књигама, као и евиденције у виду радних папира и табела које се односе на алокацију трошкова, прерачунавања, усаглашавања и објелодањивања.

Рачуноводствене политике су специфични принципи, основе, конвенције, правила и праксе које субјект/ентитет примјењује приликом припремања и презентације финансијских извјештаја. Субјект досљедно одабира и примјењује своје рачуноводствене политике за сличне трансакције, друге догађаје и околности, осим ако одређени стандард финансијског извјештавања (IFRS) посебно не захтијева или дозвољава категоризацију ставки за које би могле бити адекватне различите политике. Ако стандард захтијева или дозвољава такву категоризацију, одговарајућа рачуноводствена политика се досљедно бира и примјењује за сваку категорију. Субјект ће да мијења рачуноводствену политику само ако:

(а) је та промјена прописана неким IFRS; или

(б) та промјена доводи до тога да финансијски извјештаји пружају поуздане и релевантније информације о ефектима трансакција, других догађаја или околности на финансијску позицију, финансијске перформансе или токове готовине ентитета.

Апроксимација новчаних износа у одсуству прецизног начина мјерења. Овај термин се користи за износ одмјерен по фер вриједности када постоји неизвјесност процјене као и за друге износе који захтијевају процјењивање. За рачуноводствене процјене се користи између осталих МСР 540 (Ревизија рачуноводствених процјена, укључујући рачуноводствене процјене фер вриједности и повезана објелодањивања), а када се тај стандард користи само за рачуноводствене процјене које укључују одмјеравање по фер вриједности тада се користи израз „рачуноводствене процјене фер вриједности“.

Ниво ревизијског увјеравања којим се даје до знања да, према мишљењу ревизора, предмет ревизије у сваком битном погледу јесте или није у скаду са утврђеним критеријумима. Други, нижи ниво увјеравања је ограничено увјеравање.

Видјети под: Ангажовање којим се пружа разумно увјеравање.

Регистар препорука је извјештај који је Главна служба за ревизију креирала и учинила јавно доступним за потребе широког круга корисника ревизорских извјештаја и информација које из њих произилазе. Регистар препорука доступан на интернет страници www.gsr-rs.org је подијељен у два дијела и чине га Регистар препорука финансијске ревизије и Регистар препорука ревизије учинка.

У регистру препорука финансијске ревизије препоруке су наведене по абецедном/азбучном редослиједу назива субјекта ревизије, ревидираном периоду и редном броју препоруке у извјештају о ревизији. Осим навођења тих података и пуног текста сваке поједине препоруке, за препоруке чије су провођење ревизори провјеравали, наводи се и тзв „статус“ препоруке који може бити: проведена, дјелимично проведена, није проведена или није актуелна. Основ за претрагу регистра препорука ревизије учинка је назив ревизије учинка и година објављивања, а овај дио као и код финансијске ревизије садржи и друге елементе довољне за квалитетну претрагу и креирање упита (ревидирани периоди, број институција обухваћених ревизијом, субјект коме је препорука упућена, да ли је достављен акциони план, што уз текст саме препоруке и утврђени статус (проведена, није проведена, дјелимично проведена или није актуелна) омогућава претрагу али и приказ агрегираних података по домену (врсти ревизије и препоруке), по периоду ревизије, по ревидираном субјекту, а за властите потреби корисници регистра могу креирати и посебне упите.

Регистар препорука ГСРЈС РС доприноси подизању укупног квалитета ревизије јавног сектора као и пружању нове додатне вриједности за јавни сектор Републике Српске и све заинтересоване кориснике. Регистар се редовно ажурира, најмање једном мјесечно.

Етички захтјеви који су обавезујући за тим који ради на ангажовању (ревизије) и лице које врши контролни преглед квалитета ангажовања, а који обухватају независност и друге етичке захтјеве наведене у правилима професионалног понашања/етичком кодексу који се примјењује на праксу јавног рачуноводства и ревизије које издају различита професионална тијела (Одбор за међународне рачуноводствене стандарде етике (IEASBA Кодекс), INTOSAI Кодекс Етике (ISSAI 130) заједно са локалним/националним захтјевима уколико су рестриктивнији. (Видјети и: Етички кодекс)

Ревизијом финансијских извјештаја, ВРИ утврђује (и о томе издаје ревизорско мишљење) да ли финансијски извјештаји истинито и објективно, у свим материјално значајним аспектима, приказују финансијско стање имовине и извора, успјешност пословања, новчане токове и извршење буџета, у складу са прописаним оквиром финансијског извјештавања. За провођење ове врсте ревизије неопходно је познавање рачуноводственог оквира који се користи код субјеката јавног сектора, уз познавање међународних рачуноводствених стандарда и међународних стандарда финансијског извјештавања, одговарајућих стандарда за јавни сектор, као и примјену међународних стандарда ревизије, односно међународних ревизијских стандарда за јавни сектор. Иако умногоме слично ревизији финансијских извјештаја у приватном сектору, уз кориштење истих или сличних принципа и концепата заснованих на међународним стандардима, ревизија финансијских извјештаја у јавном сектору има нешто шири обухват по питању извршења буџета и објелодањивања, односно укључује и процедуре, намјене и буџетска ограничења која нису у том облику својствена приватном сектору.

Назива се још и ревизија сврсисходности пословања, ревизија „Три-Е“, ревизија „вриједности за новац“, ревизија успјешности и сл. Према дефиницији из Међународних стандарда ревизије за јавни сектор, ревизија учинка представља независно, објективно и поуздано испитивање које проводи ВРИ, а којим се утврђује да ли субјекти јавног сектора укључујући предузећа, системе, пројекте, програме, активности или организације послују, раде, односно проводе (се) у складу с принципима економичности, ефикасности и ефективности, те да ли има простора за побољшања. Ревизија учинка настоји да дође до нових информација, анализа или увида те, према потреби, препорука за побољшања.

Ревизија усклађености је системски процес прибављања и оцјене доказа о томе да ли је одређени предмет ревизије (активности, финансијске трансакције и информације) у свим битним аспектима у складу с мјеродавним прописима који су одређени као критеријуми. (Погледати: Критеријуми и Критеријуми ревизије усклађености).

Ревизија усклађености се може односити на правилност (тј. придржавање службених критеријума попут важећих закона, прописа и уговора) или на примјереност – поштивање општих принципа који се примјењују на добро финансијско управљање и понашање јавних званичника. Назива се и ревизија правилности пословања или ревизија подударности.

Видјети под: Документација.