Појмовник

У предстудијском меморандуму потребно је навести и методе које ће се користити у анализи и вредновању прикупљених ревизијских доказа. У поступку анализе и вредновања могу се користити квантитативне и квалитативне методе:

⦁ Методе статистичке анализе

⦁ Методе економске анализе

⦁ Методе индукције и дедукције

⦁ Методе анализе и синтезе

⦁ Компаративне методе

⦁ Бенчмаркинг метода

⦁ Каузална метода

⦁ Мапирање процеса, поступака и процедура

⦁ Метода анализе студије случаја

⦁ SWOT анализа и

⦁ друге познате научно истраживачке методе.

За податке прикупљене у предстудији треба одабрати методе којима ће се најбоље обезбиједити анализа прикупљених података на ефикасан и ефективан начин.

Формално изражено мишљење ревизора о томе да ли су финансијски извјештаји истинито и објективно презентовани, у свим битним (материјално значајним) аспектима, односно дају истинит и објективан приказ у складу са правилима и прописима финансијског извјештавања (односно, примјенљивим оквиром финансијског извјештавања). Фразе које се користе за изражавање мишљења ревизора о финансијским извјештајим су: „дају истинит и објективан приказ“ или „истинито и објективно приказују“ или „на фер начин приказују све битне сегменте“, што су синоними.

Ревизија финансијских извјештаја која се проводи у складу с Међународним стандардима ревизије (МСР) и релевантним етичким захтјевима омогућава ревизору да формира такво мишљење. Позивање на „финансијске извјештаје“ подразумијева „комплетан сет финансијских извјештаја опште намјене“. Као основу за мишљење ревизора, МСР захтијевају да ревизор у разумној мјери стекне увјеравање да финансијски извјештаји узети у цјелини, не садрже материјално погрешне исказе било да је узрок криминална радња или грешка. Увјеравање у разумној мјери представља висок али не и апсолутан степен увјеравања.

У зависности од мандата ревизије (у Републици Српској је то дефинисано у чл. 18 Закона) финансијска ревизија укључује ревизију финансијских извјештаја и ревизију склађености, те се и за усклађеност активности, финансијских трансакција и информација исказаних у финансијским извјештајима са значајним законским и другим прописима, такође изражава мишљење ревизора. (Битно је напоменути да је у различитим земљама на различите начине дефинисан мандат и оквир за ревизију усклађености, која може да се проводи у комбинацији са ревизијом финансијских извјештаја или засебно или у комбинацији са ревизијом учинка, а у неким јурисдикцијама врховна ревизијска институција има и овлаштења и дјелокруг сличне судским, па се тако и називају ревизорским судом. (О овоме више под: Модели организовања ВРИ).

Мишљење које изражава ревизор када закључи да су, по свим материјално значајним аспектима, финансијски извјештаји припремљени у складу са примјенљивим оквиром финансијског извјештавања. Термин који се уобичајено користи за немодификовано мишљење ревизора је „позитивно мишљење“.

Видјети под: Квалификовано мишљење („осим за“)

У различитим земљама су ВРИ успостављене, организоване и дјелују по различитим моделима, што зависи од уставно-правног оквира, традиције и окружења. Најћешће се сматра да ВРИ припада једном од три институционална оквира, а то су:

1) Парламентарни (Вестминстерски или англосаксонски модел),

2) Колегијални или модел одбора и

3) Правосудни или Наполеонов модел ВРИ.

(Детаљније под: Парламентарни модел ВРИ; Колегијани модел ВРИ и Правосудни модел ВРИ).

Уколико ревизор на основу прибављених ревизијских доказа закључи да финансијски извјештаји узети у цјелини нису без материјално значајних погрешних исказа или ако није у могућности да прибави довољне адекватне ревизијске доказе на основу којих би закључио да финансијски извјештаји у цјелини не садрже материјално значајне грешке, ревизор треба да модификује мишљење у складу са захтјевима ревизијских стандарда.

Према томе, мишљење ревизора може бити модификовано и немодификовано (тзв. позитивно мишљење или мишљење без квалификација). Модификовано мишљење ревизора је свако мишљење које није „чисто“ или позитивно, односно:

⦁ квалификовано или тзв. мишљење са резервом (Под: Квалификовано мишљење („осим за“)),

⦁ негативно мишљење (Под: Негативно мишљење) и

⦁ уздржавајуће мишљење тј. уздржавање од изражавања мишљења о финансијским извјештајима и/или о усклађености (Под: Уздржавање од изражавања мишљења).

Када ревизор модификује мишљење тада, поред елемената који су обавезни дио форме сваког мишљења (у складу са ISA 700), треба да: а) измијени наслов одјељка „Основ за мишљење“ са одговарајућим: „Основ за мишљење са резервом“ или „Основ за квалификовано мишљење“, „Основ за негативно мишљење“, „Основ за уздржавање од мишљења“, по потреби и б) у том одјељку ревизорског мишљења опише питања због којих је дошло до модификације мишљења. (Видјети и под: Мишљење ревизора)