Јавна одговорност
Јавна одговорност подразумијева да јавност има увид у активности које проводе институције јавног сектора. Ревизија учинка је један од начина да јавност (Парламент, Влада, порески обвезници, потенцијални инвеститори и други) има увид. На тај начин се може добити одговор да ли се за новац добила одговарајућа вриједност и да ли се новац могао трошити на рационалнији и паметнији начин.
Јавне набавке
Поступци који се односе на набавке робе, услуга или радова које проводи уговорни орган или секторски уговорни орган у складу с одредбама Закона о јавним набавкама БиХ и подзаконских аката. Уговорни орган, у смислу овог закона, је свака институција власти на државном, ентитетском или локалном нивоу; правно лице које је основано за одређену сврху с циљем задовољавања потреба од општег интереса, а које нема индустријски или комерцијални карактер (финансирано је, највећим дијелом, из јавних средстава, или надзор над управљањем врши уговорни орган дефинисан на претходни начин или више од половине чланова скупштине, управног или надзорног одбора су именовани или изабрани представници уговорних органа дефинисаних на претходни начин); те асоцијација коју су формирали једна или више институција власти или правна лица дефинисани као претходно.
Јавни сектор
Према дефиницији из МСР, јавни сектор су национални и регионални (на примјер државни, покрајински, територијални) органи, локални органи (нпр. градски, општински) и с њима повезани ентитети – субјекти (на примјер: агенције, одбори, комисије, предузећа).
Под јавним сектором Републике Српске, за потребе овог документа, сматрају се сљедеће организације јавног сектора: корисници средстава буџета Републике Српске, јединице локалне самоуправе и корисници средстава буџета јединица локалне самоуправе, ванбуџетски фондови, агенције и друге институције, јавна предузећа, установе и организације у којима је Република Српска већински власник.
Јавно предузеће
Ентитет који има сљедеће карактеристике:
а) То је ентитет са правом да уговара у своје име;
б) Има финансијско и пословно овлашћење да обавља дјелатност;
ц) Продаје робу и услуге, у редовном току свог пословања, другим ентитетима ради остваривања добити или потпуног покрића трошкова;
д) Не ослања се на стално државно финансирање да би одржао сталност пословања (осим набавке производа у оквиру независне трансакције); и
е) Контролисан је од стране ентитета из јавног сектора.
(Ради јасноће видјети под: Ентитет и Ентитет јавног сектора)
Појам јавно предузеће обухвата, дакле, и тржишно оријентисана предузећа, као што су комуналне службе и финансијске институције. Јавна предузећа се у суштини нимало не разликују од ентитета са сличном дјелатношћу у приватном сектору, односно – у начелу јавна предузећа послују да би остварила профит. Ипак, нека од јавних предузећа имају одређене обавезе вршења услуга за заједницу, у оквиру којих се од њих захтијева да одређеним појединцима или организацијама у заједници обезбјеђују робу и услуге бесплатно или по значајно нижим цијенама.