Појмовник

Принцип економичности подразумијева држање трошкова на најнижем могућем нивоу. За постизање економичности, ресурси треба да буду на располагању правовремено, у одговарајућој количини, уз одговарајући квалитет и по најбољој цијени. Ревизија учинка орјентисана на економичност треба да утврди да ли се одређена активност може реализовати уз мање ангажованих ресурса а да се при том добије одговарајући квантитет и квалитет из те активности. Ревизија економичности утврђује да ли су изабрани најнижи трошкови „инпута“ уједно и најприкладнији за постизање постављеног цилја, односно да ли су изабрани најприхватљивији инпути са којима се могу постићи резултати који су у функцији постизања постављених циљева и усмјерена је на питања:

⦁ Да ли су набављени потребни ресурси, одговарајућег квантитета и квалитета уз минималне трошкове?
⦁ Да ли се ресурсима управља са визијом минимализације трошкова?
⦁ Да ли је активност могла бити осмишљена и проведена на другачији начин који ће резултирати мањим трошковима?

Принцип ефикасности подразумијева најбоље могуће коришћење расположивих ресурса. Ефикасност се бави односом коришћених ресурса и излазних вриједности остварених у погледу количине, квалитета и рокова. Ефикасност је у основи орјентисана на резултате одређене активности („оутпуте“) и подразумијева да се са ангажованим „инпутима“ из одређене активности добије резултат већег и бољег квантитета и квалитета. Ревизијом ефикасности процјењује се да ли је постигнут оптималан однос између унесених („инпута“) и добијених резултата („оутпута“).

Ревизија ефикасности се бави са два питања, да ли је било могуће постићи исте резултате уз мање ангажованих ресурса или да ли је било могуће уз исто ангажовање ресурса постићи боље резултате у погледу квантитета и квалитета?

Принцип ефективности се односи на испуњење постављених циљева и постизање предвиђених разултата. Ревизијом ефективности провјерава се да ли су кориштењем расположивих ресурса остварени постављени циљеви, да ли су постигнути резултати и да ли је уочен њихов утицај, те да ли су постигнути резултати посљедица дефинисане стратегије или политике, мјера за провођење стратегије/политике и ангажовања ресурса како би се провеле тако утврђене мјере, или су они резултат других околности.

Ревизија учинка орјентисана на ефикасност подразумијева одговор на два основна питања:

⦁ Да ли су циљеви који су постављени политиком и/или стратегијом остварени?

⦁ Да ли је остваривање постављених циљева резултат утврђених политика и/или стратегија, мјера за провођење тих политика и/или стратегија и употребе ресурса за њихову реализацију?

У ревизији ефективности проблем може бити постојање бројних, нејасних, неодређених и на неки начин конфликтних циљева изражених у стратегијама, политикама, законима и другим документима органа законодавне и извршне власти (програми, пројекти, закључци).

Израз “економски ентитет” се у рачуноводственим стандардима користи да дефинише, у сврхе финансијског извјештавања, групу ентитета коју сачињавају матични ентитет и било који контролисани ентитети. Други изрази који се понекад користе за означавање економског ентитета укључују “административни ентитет”, “финансијски ентитет”, “консолидовани ентитет” и “група”.

Економски ентитет није нужно субјект чији је циљ искључиво профит, јер појам може обухватати ентитете који проводе и социјалну политику и комерцијалне циљеве. На примјер, може постојати економски ентитет јавног сектора који обухвата ентитете који обезбјеђују стамбене услуге по цијени утврђеној социјалном политиком, као и ентитете који обезбјеђују стамбени смјештај на тржишној основи. Економски ентитети сачињавају консолидоване финансијске извјештаје.

Ревизијски доказ добијен као писани одговор упућен директно ревизору од треће стране (стране која потврђује), у папирној, електронској или другој форми.

Видјети: Конфирмација

Финансијски извјештаји приказују финансијске ефекте трансакција и осталих догађаја кроз њихово груписање у опште класе у складу са њиховим економским карактеристикама. Такве опште класе се називају елементи финансијских извјештаја. Елементи који су директно повезани са одмјеравањем финансијског стања у билансу стања су имовина, обавезе и капитал. Елементи који су директно повезани са одмјеравањем резултата пословања у билансу успјеха су приходи и расходи. Презентација елемената у билансу стања и билансу успјеха укључује процес рашчлањавања. На примјер, имовина и обавезе се могу класификовати по њиховој природи или функцији у пословању ентитета, са циљем да се информације прикажу на начин који је корисницима најкориснији за сврхе доношења економских одлука. Ови принципи се примјењују и на друге извјештаје који чине дио обавезног сета финансијских извјештаја.

Појам „ентитет“ у контексту финансијског извјештавања као и ревизије финансијских извјештаја подразумијева „извјештајни ентитет“ односно субјекта или групу субјеката за који се сачињавају финансијски извјештаји и проводи ревизија тих извјештаја.

Појам који подразумијева „Извјештајни ентитет јавног сектора“, то јест организацију јавног сектора било ког нивоа власти, као и програм или област активности јавног сектора која се може засебно идентификовати и који припрема финансијске извјештаје опште намјене.
Извјештајни ентитет јавног сектора може да се састоји из два или више засебних ентитета који презентују финансијске извјештаје опште намјене као да су један ентитет – овакав извјештајни ентитет назива се групни извјештајни ентитет, а извјештаји су консолидовани или извјештаји групе. Кључне карактеристике извјештајног ентитета јавног сектора су сљедеће:

а) То је ентитет који сакупља ресурсе од, или у име, друштва и/или користи ресурсе у циљу предузимања активности за добробит тог друштва или у њихово име; и

б) Постоје корисници услуга или извори ресурса који се ослањају на финансијске извјештаје опште намјене за сврхе одговорности и доношења одлука.

Етичке вриједности су појмови који указују на оно што је од значаја и који треба да буду водиља у доношењу одлука особља врховне ревизијске институције (ВРИ) и саме ВРИ.
Етички принципи су усмјерења како ове вриједности треба да буду примијењене у пракси и, у складу с тим, оно што би требало да представља одговарајуће понашање.
Пет фундаменталних етичких вриједности и одговарајући сажеци водећих принципа који су дефинисани Кодексом етике ISSAI 130 су:

а) Интегритет – да се поступа поштено, поуздано и у јавном интересу;

б) Независност и објективност – да се не подлијеже околностима или утицајима који компромитују или могу да компромитују професионално просуђивање и да се дјелује на непристрасан начин;

ц) Компетентност – стећи и одржавати знања и вјештине који одговарају повјереној улози те понашање у складу са важећим стандардима и дужном пажњом;

д) Професионално понашање – придржавање важећих закона, прописа и конвенција (договора), те избјегавање понашања које може дискредитовати врховну ревизијску институцију;

е) Повјерљивост и транспарентност – да се на одговарајући начин заштите информације, балансирајући ово са потребом за транспарентношћу и одговорношћу.

ISSAI 130 Кодекс етике односи се на све оне који раде за или у име врховне ревизијске институције (ВРИ). Намјена ISSAI 130 Кодекса етике је да се врховним ревизијским институцијама и њиховим запосленим осигура скуп вриједности и начела на којима треба да се базира њихово понашање у професионалној дјелатности и, када је то примјенљиво, у приватном животу. Осим тога, а препознајући специфично окужење ревизије јавног сектора (које се често разликује од ревизије приватног сектора), Кодекс етике нуди додатне смјернице о томе како те вриједности уградити у свакодневни рад и у конкретне ситуације у којима се ВРИ може наћи. На етичко понашање особља утиче и окружење у којем раде. Према томе, ISSAI 130 се бави одговорностима ВРИ у промоцији и очувању етике и етичких вриједности у сваком аспекту организације и њених активности. Да би задовољили разноликост култура, као и правних и друштвених система (као што су специфична правила која се примјењују на ВРИ које имају судске карактеристике), свака ВРИ развија властити етички кодекс и одговарајући етички систем контрола како би га имплементирала. Кодекс ISSAI 130 представља темељ за кодекс сваке ВРИ, који би требао да буде најмање толико стриктан као и овај INTOSAI-ев кодекс.