Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је комплетирала циклус ревизија за 2022. годину у којој је проведен највећи број ревизијских ангажмана и презентован највећи број извјештаја од када дјелује Главна служба за ревизију, уз одржавање достигнутог нивоа квалитета и потпуно поштoвање закона и професионалних стандарда.
Укупно је извршено 100 ангажмана финансијске ревизије и десет ангажмана ревизије учинка, што је највећи број ове врсте ревизије у Босни и Херцеговини.
У структури 77 ревизијских извјештаја финансијске ревизије које су проведене у 2022. години, а односе се на ревидирани период 01.01-31.12.2021. године, 44 извјештаја се односe на обавезне ревизије по Закону о ревизији јавног сектора Републике Српске и ревизије општина/градова, док се 33 извјештаја односе на јавне установе и друге кориснике буџета код којих се ревизија не проводи сваке године.
Осим наведених ревизија проведена су и 23 ангажмана на провјери статуса препорука финансијске ревизије и ревизије усклађености.
Проведено је шест ревизија учинка које су обихватиле 78 институција јавног сектора и резултирале са укупно 41 препоруком. Извјештаји су се односили на сљедеће теме:
– „Рад комуналне полиције на одржавању комуналног реда”,
– „Унапређење организације и функционисања инспекција”,
– „Интерна ревизија и контрола у јавним предузећима”,
– „Заштита и очување природних добара”,
– „Пронаталитетне мјере у јединицама локалне самоуправе Републике Српске”,
– „Изградња и одржавање објеката културе”.
Извршена су и четири накнадна прегледа провођења препорука из извјештаја ревизије учинка који су објављени у претходном периоду којима је обухваћено 35 институција јавног сектора и провјерен статус 34 дате препоруке.Сви коначни извјештаји се достављају ревидираним субјектима и надлежним институцијама и објављују се на интернет страници Главне службе за ревизију.
Кроз 77 извјештаја финансијске ревизије за финансијске извјештаје дато је 36 позитивних ревизорских мишљења, мишљење са резервом за 38 извјештаја и три негативна мишљења.
За усклађеност са законима и другим прописима дато је позитивно ревизорско мишљење за 32 субјеката, мишљење са резервом за 42 извјештаја и три негативна мишљења.
Код десет субјеката је у посебном дијелу извјештаја наведено „скретање пажње” на одређена питања која могу у наредном периоду имати утицаја на мишљење о финансијским извјештајима или о усклађености пословања.
У домену финансијске ревизије укупно је дата 721 препорука за отклањање уочених неправилности, а статус провјерених препорука финансијске ревизије је приближно на нивоу претходне године и обухвата: 56,30% потпуно проведених препорука, 20% дјелимично проведених, 21,70% препорука које нису проведене, док је 2% препорука које нису биле проводиве усљед промијењених околности (као што је измјена законских прописа и слично).
У погледу датих препорука, највећи број препорука је упућен јединицама локалне самоуправе, јавним установама и другим буџетским корисницима (чак 88% свих датих препорука), док је број препорука упућен субјектима обавезне ревизије релативно мали.
Код субјеката ревизије код којих се ревизија обавезно проводи сваке године, број препорука и утврђених материјално-значајних недостатака (квалификација) је све мањи по једном ревизорском извјештају, односно што је ревизија присутнија и чешће се проводе ревизијски ангажмани, то се структура ревизорских мишљења помјера од негативних и мишљења са резервом ка позитивним мишљењима.
Све ово потврђује допринос ревизије јавног сектора побољшању квалитета финансијских извјештаја субјеката ревизије и отклањању недостатака у смислу поштoвања прописа који су у вези са финансијским извјештавањем, односно јачању финансијске дисциплине и уз помоћ препорука ревизије. Ипак, степен провођења препорука још увијек није на очекиваном нивоу.
Када је ријеч о значајним пословним догађајима потребно је напоменути да је Главна служба за ревизију и ове године као колегијални преглед извршила ревизију завршног рачуна Државне ревизорске институције Републике Србије која је усвојена у Народној скупштини Републике Србије.
Вриједно је истакнути да је Европска комисија препознала допринос и Главне службе за ревизију у области управљања јавним финансијама, што показују позитивне оцјене дате у посљедњем објављеном Извјештају за Босну и Херцеговину у коме је област финансијске контроле у коју спада екстерна ревизија једина оцијењена добрим напретком чиме су потврђени и налази из Извјештаја СИГМА-е о професионалној оцјени рада врховних ревизорских институција у БиХ из новембра 2020. године.
Такође, Главна служба за ревизију је у 2022. години наставила да у континуитету оснажује сарадњу са врховним ревизорским институцијама из земаља региона, као и са међународним организацијама, цивилним друштвом, медијима и академском заједницом.