Обрачунска основа представља рачуноводствену основу према којој се трансакције и други догађаји признају у тренутку њиховог настанка (а не само када се прими или изда готовина или еквивалент готовине). Због тога се трансакције и догађаји рачуноводствено евидентирају и признају у финансијским извештајима за периоде на које се односе. Субјект (ентитет) који припрема финансијске извјештаје у складу са међународним рачуноводственим стандардима треба да припрема своје финансијске извештаје, осим информација о токовима готовине, коришћењем обрачунске основе рачуноводства. Елементи који се признају по обрачунској основи су имовина, обавезе, нето имовина/капитал, приход и расходи. (За цјеловиту информацију видјети и: Готовинска основа рачуноводства.)
