Извори ревизорских доказа могу се посматрати из угла њиховог настанка, имајући у виду институцију/организацију гдје настају примарни ревизијски докази, односно од кога ревизор захтијева одређену документацију, податке и информације или преко којих остварује увиду секундарне ревизијске доказе. То могу бити:

⦁ законодавне власти на свим нивоима;

⦁ институције из јавног сектора (оне које су обухваћене ревизијом и оне које нису обухваћене ревизијом, али располажу поузданим и релевантним подацима);

⦁ субјекти изван јавног сектора који су учесници процеса или директно заинтересовани за област/тему ревизије (нпр. предузећа корисници подстицаја, концесија, стручњаци из одређене области);

⦁ крајњи корисници услуга јавног сектора (грађани, предузетници, инвеститори) који су заинтересовани за економичност, ефикасност и ефективност процеса и активности субјекта из јавног сектора или су њихови финансијери (посредно или непосредно);

⦁ формалне и неформалне организације и удружења, невладине и међународне организације.