Главни циљ ревизије учинка је конструктивно промовисање економичног, ефективног и ефикасног управљања. Исто тако, ревизија учинка доприноси јачању одговорности и транспарентности. То се постиже тако што се испитује да ли се одлуке законодавних или извршних власти припремају и проводе ефективно и ефикасно, те да ли се у корист пореских обвезника или грађана остварује најбољи омјер уложеног и добијеног. Овим се не доводе у питање намјере и одлуке законодавца, већ се испитује је ли било каквим недостацима у законима и прописима или у начину њиховог провођења онемогућено постизање утврђених циљева. У појединачној ревизији учинка, ревизор поставља јасно дефинисан ревизорски циљ који се односи на принципе економичности, ефикасности и/или ефективности и детаљно наглашава циљ који одређује приступ ангажману и начин на који ће бити осмишљен ревизије како би се јасно дефинисала питања на која ће се давати одговори. Ту се може радити и о једноставном описивању стања, али је вјероватније да ће додану вриједност донијети нормативни ревизијски циљеви (Да ли су ствари постављене онако како би требало?) и аналитички ревизијски циљеви (Зашто ствари не стоје онако како би требало?). (Видјети: Ревизорска питања)
