Ревизорско увјеравање може бити разумно (у разумној мјери) или ограничено. У зависности од ревизије и потреба корисника, увјеравање се може исказивати на два начина:
⦁ Кроз мишљења и закључке који експлицитно изражавају ниво увјеравања. (Ово се односи на све ангажмане с потврдом и одређене ангажмане са директним извјештавањем.)
⦁ Кроз друге облике.
Увјеравање у разумној мјери (у контексту ангажовања на увјеравању укључујући ангажовања на ревизији и контролу квалитета) представља висок али не и апсолутан ниво увјеравања. У ревизорском мишљењу у одјељку „Одговорност ревизора за ревизију финансијских извјештаја“ се између осталог наводи сљедеће: „Наш циљ је да стекнемо разумно увјеравање о томе да финансијски извјештаји, као цјелина, не садрже материјално значајне погрешне исказе узроковане преваром или грешком, као и да сачинимо и објавимо ревизијски извјештај, који садржи наше мишљење. Разумно увјеравање представља висок ниво увјеравања, али није гаранција да ће ревизија, која је извршена у складу са ISSAI стандардима ревизије увијек открити материјално значајне погрешне исказе када они постоје.“.
