Могућност да закључак ревизора заснован на узорку може бити различит од закључка до кога би се дошло да је укупна популација била предмет истих поступака ревизије. Ризик узорковања може довести до двије врсте погрешних закључака:
а) да су контроле ефективније него што јесу (у случају тестирања контрола) или да материјално погрешни искази не постоје када у ствари постоје (у случају суштинског тестирања). Овај тип погрешног закључка утиче на ефективност ревизије и већа је вјероватноћа да ће довести до неодговарајућег ревизијског мишљења.
б) да су контроле мање ефективне (када се тестирају контроле) или да материјално погрешан исказ постоји када у ствари не постоји (у случају суштинског тестирања ставки). Овај тип погрешног закључка утиче на ефективност ревизије, тако што за посљедицу има додатни рад ревизора.
