Уобичајено је да извјештаји ревизије у јавном сектору садрже и презентовање ревизијских налаза. Они произилазе из анализе, процјене и вредновања прикупљених ревизијских доказа. У извјештају о финансијској ревизији се налази који детаљније елаборирају мишљење главног ревизора наводе иза поглавља која садрже: мишљење главног ревизора, резиме препорука и критеријуме ревизије. Форма и садржај налаза ревизије није строго дефинисана стандардима или законом, тако да га свака ВРИ, ради упоредивости, тај дио најчешће дефинише интерним смјерницама, а у складу са примјењеном структуром оквира финансијског извјештавања.
Налази ревизије учинка се уобичајено презентују иза уводног дијела и описа предмета ревизије, а прије закључака ревизије учинка, тако да налази и закључци чине јасну и логично сљедиву цјелину. Формирање једног налаза ревизије учинка поред уобичајених формалних елемената, треба да слиједи структуру CCCE – Criteria, Condition, Cause and Effect (Критеријум, Услов, Узрок, Ефекат). Налази уствари представљају упоређивање критеријума ревизије са стварним стањем – оно „што јесте“ у поређењу са оним „што би требало да буде “. (детаљније видјети под: Резултати у ревизији)
