Ангажовање у ком ревизор – практичар треба да прибави довољно адекватних доказа да би изразио закључак који за циљ има повећање степена повјерења других корисника, осим одговорне стране, о информацијама о предметном питању (то јест, о исходу мјерења или процјене предмета према одређеним критеријумима).
Свако ангажовање на увјеравању се класификује на основу једне од двије сљедеће димензије:
1) ангажовање којим се пружа разумно увјеравање и ангажовање којим се пружа ограничено увјеравање;
2) ангажовање са потврдом (ангажовање на потврђивању) и директно ангажовање.
