Неповољна демографска кретања и континуиран процес демографског старења представљају глобалне изазове са којим се суочава и Република Српска. Старија лица, односно лица са 65 и више година, принципијелно се сматрају неспособним за рад и представљају рањиву друштвену групу која захтијева посебну друштвену бригу. Социјална заштита ових лица има посебну важност, нарочито уколико се ради о лицима која нису у могућности да се самостално брину о себи. Проведена ревизија учинка је показала да социјална заштита старијих лица, посматрана кроз остваривање права на смјештај у установу, збрињавање у хранитељску породицу и помоћ и његу у кући, није у потпуности ефикасна.
