У поступку остваривања права у социјалној заштити, права на новчану помоћ и права на додатак за помоћ и његу другог лица, није осигурана правовременост нити могући ниво равноправности свих корисника.
Испитивања ревизије су показала да лица у стању потребе за туђом његом и помоћи и лица без средстава за задовољење основних животних потреба чекају на прву интервенцију надлежних органа у просјеку преко пола године. У том, просјечно дугом чекању, постојале су вишеструке разлике посматра ли се просјек по јединицама локалних самоуправа. Тиме су нарушени принципи правовремености и равноправности а посебно су у том оквиру били оштећени корисници из неразвијених јединица локалних самоуправа.
