Студија случаја је карактеристична за ревизију учинка и има за циљ да детаљно истражи мали број случајева као примјер ситуације која може бити слика општег стања које преовладава у цијелој популацији или друштву. Студија случаја користи ревизору да се концентрише на детаље и на разумијевање организационих и управљачких процеса. У студији треба изабрати случај који ће се сматрати репрезентативним за цијелу популацију или неколико случајева који скупа могу да се сматрају репрезентативним. Приликом избора студија случаја треба имати у виду одређене факторе као што је регионални размјештај, различите организационе и управљачке структуре, случајеви са политичким, организационим и управљачким промјенама, могућност провођења студије и међусобна упоредивост студија случаја. Било би корисно да се са студијама случаја комбинују и друге методе ревизије учинка (посматрања, упитници, интервјуи).
При избору студија случаја треба да се успостави баланс између случајева који представљају мање добру (лошу праксу) и случајева који представљају добру праксу како би се на основу анализе студија случаја закључило шта стоји иза добре праксе а шта иза мање добре праксе односно које су њихове карактеристике.
