Током процеса ревизије, ревизор може доћи до осјетљивих и повјерљивих информација. Осјетљиве информације могу укључивати мишљења особља о њиховом менаџменту или мишљења о политичкој ситуацији у друштву. Откривање извора таквих информација могло би бити неповољно за оне који су дали те информације.
У неким ситуацијама, информације неће бити могуће користити као ревизијске доказе уколико се не може открити извор информација. То може бити случај у ситуацијама гдје се интервјуишу консултанти специјалисти. Исто тако могуће су и ситуације гдје је извор информација толико очигледан да је немогуће задржати анонимност. У свим овим ситуацијама ревизор мора балансирати између вриједности за ревизију да се открије извор информација и штете коју то може проузроковати откривањем извора информација. Ревизор би требао информисати особу која даје информације о томе како ће та информација бити искориштена, да ли ће извор информација бити откривен, итд.
