Осим према врсти субјекта од којих се прибављају примарни ревизијски докази, извори ревизијских доказа могу се посматрати и на основу тога да ли се ради о изворима од којих је доказни материјал одмах на располагању или се докази креирају током ревизије. По том критеријуму извори и врсте доказа могу бити:
⦁ документациони докази/документација (законски и подзаконски прописи, укључујући и прописе држава из окружења и држава ЕУ; фактуре, изводи, записници, потврде трећих страна, буџети и финансијски планови, итд.),
⦁ буџетске и рачуноводствене евиденције и извјештаји (извјештаји о извршену буџета и финансијских планова; дневник и главна књига, све пратеће књиговодствене евиденције и сл.),
⦁ остале релевантне евиденције и подаци који се прикупљају, евидентирају и „складиште“ и у чију потпуност и поузданост се могуће увјерити (статистички подаци надлежних државних органа, евиденција које води субјект ревизије или неки други ентитет),
⦁ физичко постојање (објекти, постројења, мјеста обављања услуге, складиштења, експлоатације, природно стање/ресурси, биолошке и друге карактеристике за које се могу потврдити постојање односно одсуство постојања у неком датом тренутку у времену),
⦁ изјаве/објашњења руководства и запослених за сва неуобичајена, корективна кретања и одступања,
⦁ упитници, анкете.
