Интервјуима се прикупљају подаци квалитативног карактера,односно путем интервјуа се обезбјеђују ставови, мишљења, идеје како би се поткријепили докази прибављени из других извора и примјеном других метода ревизије. Интервју се често користи у ревизији учинка, у свим њеним фазама а може се користити и за прибављање мишљења о могућностима потенцијалних побољшања и потенцијалним препорукама. Како би се остварио најшири могући поглед на ревизијски проблем и поглед из различитих перспектива ревизори интервијушу лица из различитих ревидираних институција, а у оквиру једне ревидиране институције лица на различитим позицијама са различитим улогама, овлашћењима и одговорностима. Интервју се може проводити и са лицима изван ревидираних институција као што су корисници услуга, добри познаваоци прилика у подручју које се ревидира и сл.
Интервју по својој структури може бити структурисан, полуструктурисан и неструктурисани. Структурисани интервју се у ревизији учинка најчешће примјењују у главној студији у завршној фази ревизије када треба добити конкретне податке којима ће се допунити постојеће информације и на тај начин комплетирати ревизијски докази. Структурисани интервију подразумијева да су питања унапријед припремљена и да ревизори знају који подаци су им потребни.
Полуструктурисан интервју се у начелу примјењује на почетку главне студије и подразумијева да је већи број питања унапријед припремљен. Неструктурисани интервју се чешће примјењују у предстудији када су потребни шири и флексибилнији погледи на ревизијски проблем како би се правилно дизајнирао и планирао даљи процес ревизије – главна студија.
Интервју се може проводити лично у директној комуникацији тима за ревизију – ревизора и интервјуисане особе, путем телефона – телефонски интервју, путем интернета – интернетски интервју и путем поште – поштански интервју.
