Народна скупштина Републике Српске је на 16. редовној сједници која је одржана 4. новембра 2025. године усвојила Годишњи ревизорски извјештај за 2025. годину, а примила к знању Извјештај о проведеној финансијској ревизији Консолидованог годишњег финансијског извјештаја за кориснике буџета Републике Српске за период од 1. 1. до 31. 12. 2024. године.
Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је Народној скупштини Републике Српске заједно са извјештајем о ревизији Консолидованог годишњег финансијског извјештаја за кориснике буџета Републике Српске поднијела и Годишњи ревизорски извјештај за 2025. годину у којем су обухваћени најважнији налази и препоруке из финансијске ревизије и ревизије учинка за протекли извјештајни период, од 01. августа 2024. године до 31. јула 2025. године.
У складу са плановима ревизијских активности за 2024. и 2025. годину у назначеном извјештајном периоду проведено је укупно 90 финансијских ревизија које обухватају ревизију финансијских извјештаја и заједно с њом ревизију усклађености.
То су ревизије:
- 21 корисника буџета Републике код којих је по Закону обавезна финансијска ревизија сваке године,
- четири фонда социјалне заштите,
- Консолидованог годишњег финансијског извјештаја за кориснике прихода буџета Републике Српске за 2024. годину,
- 24 јединице локалне самоуправе од којих је 12 проведено у периоду 1.8 -31.12.2024. (за 2023. годину) и 12 ревизија до 31.7.2025. (за 2024. годину);
- 22 установе (из области високог образовања, здравства и сл.);
- 15 привредних субјеката (јавна предузећа, акционарска друштва и друштва са ограниченом одговорношћу)
- три остала субјекта (републичка управа, агенција, секретаријат).
На основу проведених финансијских ревизија за претходно побројане субјекте дата су сљедећа мишљења:
- мишљење за финансијске извјештаје:
- позитивно за 34 субјекта;
- мишљење са резервом за 54 извјештаја
- једно негативно мишљење и
- једно уздржавање од изражавања мишљења.
- мишљење за усклађеност:
- позитивно за 38 субјеката;
- мишљење са резервом за 50 субјеката и
- два негативна мишљења.
Од 21 субјекта код којих се финансијска ревизија обавезно проводи сваке године, оба позитивна мишљења (и за финансијске извјештаје и за усклађеност) изражена су за њих 16, док су код осталих субјеката изражена мишљења са резервом и то код једног министарства су изражена мишљења са резервом и за финансијске извјештаје и за усклађеност, за једно министарство и Генерални секретаријат Владе је изражено мишљење са резервом за финансијске извјештаје (уз позитивно мишљење за усклађеност), а код два министарства је мишљење са резервом за усклађеност.
Провођење препорука из извјештаја финансијске ревизије за претходну годину
У оквиру издатих ревизијских извјештаја финансијске ревизије у овом извјештајном периоду Главна служба за ревизију дала је укупно 867 препорука или просјечно 9,63 препорука по једном ревизорском извјештају (што је на нивоу претходне године), од чега 451 везано за отклањање неправилности и грешака уочених у финансијским извјештајима и 416 везано за отклањање неусклађености са прописима. У овом извјештајном периоду од 867 датих препорука финансијске ревизије дио се односи на ревидирани период 2023. године (534 препоруке), а дио на 2024. годину (333 препоруке).
Иако се готово трећина извјештаја финансијске ревизије у овом ревизијском циклусу односи на субјекте обавезне ревизије (буџетски корисници и фондови дефинисани Законом), најмањи број препорука (просјечно двије по једном извјештају) су упућене овим субјектима, код којих је и процентуално нејвеће учешће позитивних мишљења ревизора (преко 86%).
С друге стране, највећи број датих препорука, тачније 371 или готово 43% свих датих препорука у овом извјештајном периоду је упућено јединицама локалне самоуправе (кроз 24 извјештаја финансијске ревизије укључујући 12 ревизија у периоду од 01.08. до 31.12.2024. године и 12 које су проведене у 2025. години). Комплексност финансијске ревизије јединица локалне самоуправе (консолидовани ФИ који обухвата ниже буџетске кориснике; провођење ревизија сваких 3–4 године) јасно се огледа и у обиму утврђених недостатака, али и у броју и структури датих препорука. Просјечно 15,45 препорука по једном извјештају ЈЛС, указује на то да је потребно јачати и унапређивати систем финансијског извјештавања и интерне финансијске контроле у општинама/градовима, као и механизме и модалитете скупштинског надзора.
Према подацима из јавно доступног регистра ревизорских препорука, статус свих провјерених препорука финансијске ревизије је сљедећи:
- 55% се односи на потпуно проведене препоруке,
- 17% на дјелимично проведене,
- 26% су препоруке које нису проведене, док је
- 2% препорука које нису актуелне усљед промјењених околности за њихово провођење.
Ревизија учинка
Избором подручја ревизије и тема које су предмет ревизије учинка, Главна служба за ревизију је у функцији остваривања општих циљева утврђених стратегијама и политикама Републике Српске и у функцији унапређења општег и финансијског управљања у јавном сектору Републике Српске. Да би се испунио општи циљ ревизије учинка, она кроз процес ревизије обухвата више институција јавног сектора (ИЈС) које имају одређене улоге, надлежности и одговорности повезане са процесима и активностима које су предмет ревизије у дужем временском периоду.
У назначеном извјештајном периоду проведено је шест ревизија учинка које су планиране Годишњим планом ревизија за 2024. годину. Сви извјештаји ревизије учинка су објављени у складу с планом у периоду од 30.8. до 31.12.2024. а уз то су проведена и три накнадна прегледа провођења препорука из извјештаја ревизије учинка.
У извјештајном периоду објављени су извјештаји ревизије учинка на сљедеће друштвено-актуелне теме:
- Функционисање система за заштиту од шумских пожара
- Управљање одржавањем зграда
- Заштита непокретних културних добара
- Функционисање социјалне заштите старијих лица
- Управљање грантовима у јединицама локалне самоуправе
- Формирање цијена комуналних услуга.
Ради усаглашавања резултата ревизије учинка одржано је шест фокус група на којима су налази ревизије презентовани представницима из 60 институција јавног сектора обухваћеним ангажманима ревизије учинка.
Путем шест извјештаја ревизије учинка Главна служба за ревизију упутила је укупно 50 препорука Влади Републике Српске, министарствима, јавним предузећима, јавним установама, локалним управама и другим институцијама јавног сектора које су надлежне и одговорне за управљање процесима и активностима који су били предмет ревизије учинка.
Примједбе које су доставиле институције обухваћене ревизијом, размотрене су са дужном пажњом, а основане и документоване примједбе прихваћене и укључене у коначне ревизорске извјештаје. Преглед броја институција обухваћених ревизијом и броја институција које су доставиле примједбе, као и обим, карактер и суштина примједби указује на висок ниво усаглашености налаза, закључака и препорука између Главне службе за ревизију и институција обухваћених ревизијом.
Провођење препорука ревизије учинка
У извјештајном периоду је Главна служба за ревизију провела три ангажмана – накнадна прегледа провођења препорука ревизије учинка. Накнадни прегледи су ревизијски ангажмани који се проводе с циљем утврђивања да ли су предузете мјере и активности од стране институција обухваћених ревизијом у погледу провођења препорука из појединачних извјештаја ревизије учинка. У складу са годишњим плановима ревизије, у претходном периоду укључујући и овај ревизијски циклус проведена су 23 накнадна прегледа и провјерено је 156 раније датих препорука ревизије учинка, а резултати провјере су:
- Потпуно проведена 17%
- Дјелимично проведена 44%
- Провођење у току 17%
- Није проведена 22%.
У извјештајном периоду реализовано је неколико активности које се односе на ревизије учинка уз учешће представника Главне службе за ревизију, које указују на значај ове врсте ревизије, а то су:
- Учешће на Међународној конференцији „За транспарентније, равноправније и ефикасније буџете – упоређивање локалних и међународних искустава и изазова у ревизији родне равноправности“ и презентација резултата ревизије учинка „Мјере и активности за равноправност полова институција Републике Српске“, у организацији Државне ревизорске институције Србије и UN Women, Београд, мај 2025. године.
- Учешће на Форуму о родно одговорном буџетирању и презентација резултата ревизије учинка „Мјере и активности за равноправност полова институција Републике Српске“, у организацију UN Women, Сарајево, април 2025. године.
- Презентација резултата ревизије учинка „Управљање грантовима у јединицама локалне самоуправе“, Одбору за финансије и јавну имовину Савеза општина и градова Републике Српске, Прњавор, фебруар 2025. године.
- Презентација резултата ревизије учинка „Превенција вршњачког насиља у Републици Српској на тематској сједници Одбора за ревизију Народне Скупштине Републике Српске, Бања Лука, децембар 2024. године.
- Учешће на конференцији „Вршњачко насиље – примјери добрих пракси“ и презентација резултата ревизије „Превенција вршњачког насиља у Републици Српској“, у организацији Омбудсмана за дјецу Републике Српске, Бања Лука, новембар 2024. године.
- Учешће на панелу „Унапређење ефикасности рада Одбора за ревизију“ у оквиру Конференције „Јачање корпоративног управљања – Извјештавање о одрживости и растућа улога одбора за ревизију“ у организацији Центра за реформу финансијског извјештавања Свјетске Банке и Савеза рачуновођа и ревизора Републике Српске, Бања Лука, септембар 2024. године.
