Историјат

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске основана је Законом о ревизији јавног сектора Републике Српске који је донесен у јулу 1999. године. Функцију и посао главног ревизора и замјеника главног ревизора до сада су обављали:

 

  • Чеко Бошко, главни ревизор, Одлука Народне скупштине број 01-563/00 од 06. октобра 2000. године,

  • Иличић Душан, замјеник главног ревизора, Одлука Народне скупштине број 01-251/03 од 09. априла 2003. године,

  • Шњегота Душко, главни ревизор, Одлука Народне скупштине број 01-1626/12 од 01. новембра 2012. године,

  • Пејић Дарко, замјеник главног ревизора, Одлука Народне скупштине број 01-1627/12 од 01. новембра 2012. године,

  • Радукић Јово, главни ревизор, Одлука Народне скупштине број 02/1-021-271/18 од 22. марта 2018. године,

  • Трнинић Божана, замјеник главног ревизора, Одлука Народне скупштине 02/1-021-272/18 од 22. марта 2018. године.

 

У периоду 2001. - 2005. година Главна служба за ревизију проводила је само финансијске ревизије. Први ревизорски извјештај објављен је у мају 2001. године.


У 2005. години Главна служба за ревизију почела је да проводи и ревизије учинка. Први извјештај ревизије учинка објављен је 2007. године. То је, уједно, био и први извјештај ревизије учинка у Босни и Херцеговини.


Од 2015. године (за ревидирани период 2014. године) у оквиру извјештаја о проведеној финансијској ревизији даје се одвојено мишљење о финансијским извјештајима и о усклађености пословања субјекта са надлежном законском и подзаконском регулативом.


Успостављени су и јавно доступни регистри датих препорука за финансијску ревизију и за ревизију учинка, који се редовно ажурирају и допуњују актуелним информацијама.


За финансијске ревизије које се проводе у дисконтинуитету, као и у оквиру ревизије учинка, ревизори се повремено ангажују на провјери провођења раније датих препорука. Тај ангажман подразумијева да се не врши ревизија активности, трансакција и стања билансних позиција, већ се фокус ставља на књиговодствену документацију и изјаве које подржавају Извјештај о провођењу препорука датих за конкретну годину. Након таквих ангажмана сачињавају се извјештаји о статусу датих препорука и изражава закључак о степену проведености раније датих препорука.